Da li je knjižarstvo najromantičniji posao na svetu

Čitaoci širom sveta su bili dirnuti kada je velški knjižar objavio da svoju prodavnicu poklanja stalnom kupcu. To je lepa priča, ali kao bivša knjižarka mogu da pretpostavim kakvu će surovu realnost naslediti taj čovek: dane koji sporo protiču, popise i, neminovno, nekoliko čudaka, stalnih posetioca.

Zahvaljujući Holivudu posao knjižara poseduje romantičan oreol, ali istina je mnogo dalja od one prikazane u filmu „Dobili ste poštu“ (internet bi pregazio predivnu knjižaru Toma Henksa „Foks Buks“) i mnogo bliža trenutku iz „Noting Hila“ kada Hju Grant uhvati Dilana Morana sa knjigom u pantalonama. To se zaista i dogodilo u knjižari u kojoj sam radila: čovek je uhvaćen kako trpa knjige u pantalone i zamoljen je (neverovatno pristojno) da ih vrati kolegi (odmah su vraćene na policu).

Da, knjižari vas često mrze, verovatno zato što znate samo da je korica knjige koju želite da kupite bila plava. Ne, nikada vam ne bismo mogli reći da ste naporni jer, za razliku od Bernardove prodavnice, uvek postoji neko ko nas nadgleda. Ako pitate bilo kog knjižara šta je najgore što im se desilo na poslu, nikada nećete čuti nešto što ima veze sa knjigama. Uvek su to stvari u vezi sa kupcima koji prečesto uleću u knjižare, tvrde da su pročitali sve sa polica, ali takođe ne umeju da kažu naslov, ime autora ili čak ni kako izgleda knjiga koju traže („Mislim da je plava“ je najčešći opis dat knjižaru da bi shvatio šta treba da nađe). Jedan bivši knjižar mi je ispričao kako mu je žena prišla, saopštila da joj se dete pokakilo u odeljku sa dečjim knjigama, i otišla bez izvinjenja. Ipak je dobio jedno „izvini“ od čoveka čijoj je ženi nasred knjižare pukao vodenjak.

Zalutale telesne izlučevine nisu jedina pretnja knjižarima – svako ko je prodavao knjige tokom poslednje decenije morao se susresti sa: beskrajnim pitanjima o tome zašto su knjige jeftinije na internetu; stalnim podsmehom jer će zbog Amazona izgubiti posao; galantnim roditeljima koji dečje odeljenje tretiraju kao jaslice; stariji kupci (uglavnom muškog pola) koji ispituju prodavce o knjigama samo da bi testirali (kako se nadaju) njihovo slabašno znanje; i gomilom drugih pitanja o toaletu, karticama za popuste i kafićima, a vi zaista želite samo da razgovarate o knjigama.

Ali tu su i radosti. Kupci koji vas traže po imenu jer imate isti ukus – posebno oni koji se vrate samo da bi vam rekli da su uživali u poslednjoj knjizi koju ste im preporučili. Romantične mogućnosti sa sličnim dušama (knjižare su predivna mesta za početak romanse). I najviše od svega, između svih prijema robe i suludih kupaca, tu je nežna, stalna toplina zbog prisustva knjiga, najizraženija regenerišuća energija na svetu. Pomenuti knjižar koji je čistio i kaku i plodovu vodu sa poda svoje knjižare rekao je da ga je jednom Harold Pinter udario svojim štapom. To vam se ne može desiti u supermarketu iz komšiluka.

Zato, iskoristite posetu knjižari da se zahvalite svojim omiljenim knjižarima. Nikada ne znate čije pantalone su malopre morali da pretražuju.

Prevod: Dragan Matković
Izvor: theguardian.com