Čitalačke navike milenijalaca su promenile definiciju klasika
Era sveprisutnih klasika je iza nas. „Hronika ptice navijalice“, „Regtajm“ i „Klanica pet“ imale su svoje mesto pod suncem. Šta bi bili njihovi savremeni ekvivalenti? Odgovor na to pitanje je teško dati jer imamo kvantitativno manje opcija za izbor iako imamo više knjiga za čitanje.
Od prvog objavljivanja 1951. godine, „Lovac u žitu“ je prodat u više od 68 miliona primeraka ‒ grubo rečeno, po milion primeraka tokom svake godine svog postojanja. Roman „Hiljadu čudesnih sunaca“ je objavljen 2007. godine i bio je prihvaćen slično kao Selindžerovo remek-delo. Ali kada ih uporedimo, roman Haleda Hoseinija je prodat u svega šest miliona primeraka što u proseku iznosi nešto preko 500 hiljada godišnje – a to je upola manje od prodaje „Lovca u žitu“.
Šta je onda uzrok dobre prodaje vremešnog romana Dž. D. Selindžera, dok a odlično prihvaćenom romanu prodaja opada?
Odgovor je možda da su za to „krivi“ milenijalci.
Milenijalci bi mogli da prekroje našu predstavu o klasičnim knjigama. Godinu dana nakon početka rađanja milenijalaca, dakle 1982. godine, vrh top-liste bestselera delilo je svega sedam-osam autora. Zatim je 1988. godine „Vatromet taštine“ Toma Vulfa uspeo da se zadrži na prvom mestu svega osam nedelja. Godinu dana kasnije je Salman Ruždi sa „Satanskim stihovima“ na vrhu bio devet nedelja. Do 1994. godine već je bilo deset pisaca koji su delili prvo mesto, svaka knjiga se tu zadržavala u poresku po četiri nedelje. A 2000. godine bilo je 33 autora na vrhu liste čime je osigurano da nijedna knjiga ne uspe da se zadrži na prvom mestu duže od nedelju dana.
Šta se promenilo?
Nije reč o tome da milenijalci ne čitaju – zapravo, čitaju više od svojih predaka. Ali to rade drugačije. Klikću kroz elektronske knjige. Imaju radikalne čitalačke navike. A od skora, žene preuzimaju svoju književnu moć. Iako žene više čitaju, muškarci dominiraju književnim kanonom. (Pogledajte, autori svih do sada navedenih knjiga napisali su muškarci.) Zašto bi poprilično zapostavljeni pol u izdavaštvu nastavio da povlađuje dominantnom polu? Ovo je pitanje koje postavljaju milenijalci.
To se prepliće sa činjenicom da se izdavaštvo danas dvostruko ubrzalo u odnosu na pedesete godine prošlog veka. Autori poput Džona Grišama, Džejmsa Patersona, Stivena Kinga i Danijele Stil sami izbacuju svoje knjige sa liste potencijalnih klasika zahvaljujući ubrzanoj produkciji objavljivanja novih romana. Podstaknuti očekivanjima gladnih izdavača, simultane eksplozije njihovih bestselera ne znače ništa drugo nego umanjenje mogućnosti im dela dožive uspeh Pasternakovog „Doktora Živaga“ koji je proveo 27 nedelja na prvom mestu između 1958. i 1959. godine. Ako izuzmemo „Pedeset nijansi – Siva“, „Da Vinčijev kod“ i „Mostove okruga Medison“, nijedna knjiga od osamdesetih do danas nije uspela da se zadrži na vrhu liste bestselera duže od 20 nedelja. Ubrzani ritam objavljivanja koji vlada danas mogao bi biti razlog zašto sadašnji klasici imaju kraći životni vek.
Kao znak onoga što nas očekuje u budućnosti obeležilo je prošlogodišnje objavljivanje romana „Lincoln in the Bardo“ Džordža Sondersa koji se po prijemu kod publike i nagrada poredi sa „Muškarcima koji mrze žene“ Stiga Lašona iz 2005. godine. Na prvom mestu liste najprodavanijih knjiga proveo je nedelju dana za razliku od Lašonovih deset. Reč je o mnogo, mnogo boljoj knjizi koja je nedavno bila jedan od pet finalista izbora za Zlatnu Bukerovu nagradu kojom se slavila najbolja od 50 knjiga koje su do sada osvojile ovu prestižnu nagradu. Kako vreme prolazi, sve brže zaboravljamo potencijal zbog nove ture klasika.
U julu je objavljeno da je „Engleski pacijent“ osvojio Zlatnu Bukerovu nagradu. To nam pruža neku nadu. Napisan je 1992. godine kada su se milenijalci već uveliko rađali što znači da možda i postoji šansa da neka od novih knjiga postane klasik. Za to će biti potrebno vreme, naravno – decenije koje su bile potrebne romanu „Sto godina samoće“ da postane klasik se svakako razlikuju od vremena koje će biti potrebno „Belim zubima“ Zejdi Smit.
Sa sve više knjiga koje se gomilaju na stočićima kraj kreveta i u memoriji Kindla, put ka vrhu top-liste najprodavanijih knjiga nikada nije bio teži. Koje knjige ćete se sećati u decenijama koje su pred vama?
Izvor: qz.com
Prevod: Dragan Matković
