Bojan Savić Ostojić dobitnik Vitalove nagrade za roman „Lusi“

Bojan Savić Ostojić dobitnik je Nagrade „Zlatni suncokret“ za 2025. godinu za roman „Lusi“, koja se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, saopštili su iz kompanije Vital.

Žiri u sastavu: Milica Vučković, Zoran Paunović i Dragan Babić (predsednik) jednoglasno je doneo odluku. Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena u petak 27. marta u 15 sati u restoranu „Tri šešira“ u Beogradu.

„Pričom o vezi pripovedača Zorana i neobične devojke čiji se nadimak krije u naslovu romana, Bojan Savić Ostojić skicira domete prijateljstva, simpatije i ljubavi, ali i opisuje potragu za boljom i spokojnijom prošlošću“, navodi se u saopštenju žirija o dodaje:

„Rekonstrukcija jednog odnosa tako raste u nepouzdano sećanje na protekle etape života individue, generacije i društva, a dok ispisuje novu verziju istorije, narator definiše identitet i pojedinca i kolektiva.

Motiv zaljubljenosti, bila ona konkretna ili simbolička, dominira romanom i pokazuje usredsređenost protagoniste na duhovnu opsesiju kojom uspostavlja okvire fizičkog sveta – od ulica kojima se kreće i prostora koje naseljava do elemenata popularne kulture koji opisuju njegova unutrašnja stanja.

Veza dvoje junaka romana ’Lusi’ istovremeno je i ostvarena i neostvarena, i konkretna i ezoterična, a u toj sveobuhvatnosti krije se više različitih ključeva za čitanje i razumevanje ovog dela.“

„Pisao sam ’Lusi’ ne znajući kuda će me tekst odvesti, kao kad zapodenete razgovor sa nepoznatim“, rekao je Savić Ostojić i dodao: „Bilo mi je jedino važno da održim ton koji se nametnuo u prvim rečenicama. Ali bilo mi je nužno i da kroz celu knjigu održim portret posvećen čulnim detaljima, mnogo više nego psihološkim odlikama. Želeo sam da se lik zaista pojavi pred čitaocem, a ne da mu ga ja objašnjavam. S vremenom, kako je lavina odmicala – jer dok pišemo, usput shvatamo šta želimo, barem je tako u mom slučaju – shvatio sam da ću svu tu energiju usmeriti u proučavanje muško-ženskog odnosa koji nije ni prijateljski ni ljubavni, ali koji je i te kako autentičan i neosporan. Tako su nastali Lusi i Zoran, kao jedan samosvojan, svojeglav par u kojem se podrazumevaju i odanost i neposesivnost, i u kojem je najveća vrednost sagovorništvo.“

Kao dekor priče Savić Ostojić je prikazao Beograd kakav pamti iz tinejdžerskih godina, „grad koji je, što je za pisanje savršeno, maltene potpuno nestao, i tako sam bez zazora mogao da se prepustim prizivanju svih rituala koji su se u tim godinama podrazumevali, a koji danas zvuče kao artefakti.“

Govoreći o nagradi koju je dobio, autor romana „Lusi“ je rekao: „Neizmerno mi je drago što je takva knjiga dobila priznanje žirija Vitalove nagrade. Među njenim laureatima neosporno su mi najbliži David Albahari i Tanja Stupar Trifunović. Drago mi je, i šire, što je nagrađivanjem ’Lusi’ nagrađena i jedna, uslovno rečeno, eksperimentalna poetika i nadam se da će to navesti autore da se, svako u svojoj poetici, dodatno oslobode nekih oveštalih romanesknih konvencija, a naposletku ohrabriti i izdavače da, kad je o domaćoj prozi reč, svoje godišnje planove zaokružuju smelije.

Bojan Savić Ostojić (1983) je pisac i prevodilac. Osim nekoliko knjiga pesama i fragmenata, objavio je i novelu „Punkt“ (2017), putopisne fragmente „Varvarin u Evropi“ (2022) i romane „Nema oaze“ (2019), „Ništa nije ničije“ (2020), „Vreme vode“ (2023) i „Lusi“ (2025). Prevodi sa francuskog, a dela su mu prevedena na nemački jezik.

Nagrada „Zlatni suncokret“, u javnosti poznata kao Vitalova nagrada, dodeljuje se od 1996. godine. Među dosadašnjim dobitnicima su: Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, David Albahari, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Tanja Stupar Trifunović, Goran Petrović, Milenko Bodirogić i drugi.