„Bez skrovišta“ je snažna priča o Snoudenu, NSA i nadzoru
Kada je Glen Grinvald gostovao u emisiji „Newsnight“ oktobra 2013. godine kako bi govorio o Snoudenu, voditeljka emisije Kristi Vark imala je spreman plan da sa ostalim gostima, među kojima je bila i nekadašnja predsednica Zajedničkog obaveštajnog komiteta Paulina Nevil-Džouns, pokaže da je Grinvald samo „zagovornik i aktivista“. I tako je BBC zasnovao emisiju na čoveku, ne na priči. Ipak, ovaj čovek je uspeo da se snađe u situaciji u kojoj se našao koristeći nemilosrdnu advokatsku logiku zbog čega su Varkova i Džounsova delovale kao loše pripremljene i, na trenutke, smešne sagovornice. U tom trenutku postalo je jasno da je Edvard Snouden izabrao pravu osobu za svog advokata – pametnog, nepopustljivog, fundamentalističkog liberala.
Zbog nekih od ovih osobina sam brinuo da li će njegov prikaz afere o Snoudenu biti samo jedan poduži hvalospev, ali „Bez skrovišta“ je knjiga koja je napisana veoma jasno i apsolutno je neodoljiva. Iako i sam već jednu deceniju pišem o ratu za slobodu, detalji iz knjige koji su me podsetili na to koliki nadzor i špijuniranje sprovode američki NSA i britanski GCHQ bili su jednostavno šokantni. Poslednjih godina je bilo previše stvari koje su otkrivene da bi čovek uspeo sve da ih apsorbuje – od Prizme, programa koji je NSA koristila da pristupi (između ostalog) serverima Gugla, Majkrosofta i Epla; preko britanske Tempore, koja se kači na optičke kablove i izvlači telefonski i internet saobraćaj; pa sve do tajne saradnje internet i telefonskih giganata koji špijuniraju političke aktivnosti običnih ljudi, njihovu medicinsku istoriju, prijatelje, intimne odnose i sve ostale onlajn aktivnosti. Kada sam 2009. godine objavio distopijski roman u kome postoji sličan nametljivi program za nadzor (koji sam nazvao „Duboka istina“), verujte da nisam uspeo da predvidim ni polovinu onoga što se zaista dešava.
Grinvaldova knjiga je teška za čitanje ako vas ovakve teme uznemiruju. Bezbrižnost i neiskrenost političara – neki od njih su u Velikoj Britaniji tražili slobodniji pristup našim podacima – kao i nepostojanje reakcija u medijima kada su u pitanju ove teme, ne proriču baš sjajnu budućnost za države koje sebe sada nazivaju slobodnim. Demokratija i sloboda nisu sinonimi, i Grinvaldova knjiga nas podseća da bismo mogli završiti u šupljim, lažnim demokratijama u kojima sloboda sa kojom smo odrasli neprimetno nestaje, poput istrebljenja određene vrste ptice selice.
Autor piše: „Stanovnik koji je svestan da je uvek pod prismotrom brzo postaje poslušan i uplašen.“ Takođe su male šanse da će on iskazati neslaganje iako na to ima pravo. Ironija je to što su Snoudenovi postupci zapravo ubrzali proces – sve je više nas koji nećemo izražavati svoje stavove o određenim stvarima onlajn niti pretraživati određene pojmove upravo zato što smo svesni da smo pod nadzorom.
Čitajući „Bez skrovišta“ neprestano sam se pitao kako smo dozvolili da nam špijuni uđu u živote i kako smo, dođavola, dozvolili propagandi da nas ubedi da je taj ogromni aparat tu da nas zaštiti, a ne da nas kontroliše. Grinvald citira Erika Šmita, nekadašnjeg direktora Gugla: „Ako imate nešto što želite da sakrijete, možda to nije ni trebalo da uradite.“
Knjiga je podeljena u tri dela i počinje pričom kako je Snouden kontaktirao Grinvalda, o odlasku u Hong Kong i susretu sa Snoudenom čiju hrabrost autor neprestano hvali. Zatim sledi oblast u kojoj su opisana osnovna otkrića, kroz originalne dokumente, a u poslednjem delu Grinvald iznosi svoje poglede na medije i privatnost. Možda bi trebalo da kraj sebe imate vremensku osu važnih događaja kako biste mogli sve da ispratite.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
