Ljubitelji istorijskih romana u Pančevu imali su priliku 19. aprila u Gradskoj biblioteci da se druže sa Nenadom Novakom Stefanovićem povodom njegovog novog romana „Apis i Aleksandar“.
Autor je tokom dva sata razgovarao sa učesnicima promocije i čitaocima o isprepletenom odnosu zaverenika Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovog vršnjaka kralja Aleksandra Obrenovića, dok je odlomke iz knjige čitala glumica Milena Predić.
Književnica Gordana Vlajić, moderator razgovora, istakla je važne aspekte Stefanovićeve knjige koji nisu prva asocijacija kada se pročita naslov, a to je pre svega pitanje emancipacije žena u kraljevini Srbiji u XIX veku. Iako nisu imale pravo glasa na biralištima, žene iz građanskih porodica su se i te kako izborile za pravo glasa u kući i često je njihova reč bila presudna. Osvetljena je uloga Više ženske škole i Društva žena kao začetaka ravnopravnosti polova u jednoj tradicionalnoj patrijarhalnoj zajednici kakva je bila Srbija. Bila? O tom znaku pitanja je takođe bilo reči na promociji.
Književnik Vule Žurić je ukazao da, osim što Stefanovićev dokumentarni roman pruža uživanje, istovremeno pokreće i mnoga pitanja ponavljanja istorijskih odnosa do u naše dane, kao što je usud atentata u istoriji nacije. Problematizovan je odnos Apisa i Aleksandra kao Kaina i Avelja srpske politike.
Nenad Novak Stefanović je govorio o temeljitim priprema za pisanje, veoma složenom istraživačkom procesu u kojem je došao do sklonjene građe iz privatnih arhiva i do porodičnih priča koje su se prenosile s kolena na koleno, kao neka vrsta porodičnih tajni.
Književnica Gordana Vlajić, moderator razgovora, istakla je važne aspekte Stefanovićeve knjige koji nisu prva asocijacija kada se pročita naslov, a to je pre svega pitanje emancipacije žena u kraljevini Srbiji u XIX veku. Iako nisu imale pravo glasa na biralištima, žene iz građanskih porodica su se i te kako izborile za pravo glasa u kući i često je njihova reč bila presudna. Osvetljena je uloga Više ženske škole i Društva žena kao začetaka ravnopravnosti polova u jednoj tradicionalnoj patrijarhalnoj zajednici kakva je bila Srbija. Bila? O tom znaku pitanja je takođe bilo reči na promociji.
Književnik Vule Žurić je ukazao da, osim što Stefanovićev dokumentarni roman pruža uživanje, istovremeno pokreće i mnoga pitanja ponavljanja istorijskih odnosa do u naše dane, kao što je usud atentata u istoriji nacije. Problematizovan je odnos Apisa i Aleksandra kao Kaina i Avelja srpske politike.
Nenad Novak Stefanović je govorio o temeljitim priprema za pisanje, veoma složenom istraživačkom procesu u kojem je došao do sklonjene građe iz privatnih arhiva i do porodičnih priča koje su se prenosile s kolena na koleno, kao neka vrsta porodičnih tajni.
Posle izlaganja učesnika započet je živ razgovor s čitaocima, koje je interesovalo Stefanovićevo viđenje Apisa u svetlu mita koji se o njemu stvorio. Autor je izneo detalje koji su malo poznati, a osvetljavaju Apisovu ličnost iz sasvim neočekivanog ugla, pokazujući koliko je on složenija ličnost od predstava koje su naknadno nastale iz raznih političkih interesa.
