Anđa Petrović dobitnica nagrade „Branko Jelić“ za prevod romana „Bdeti nad njom“

U Francuskom institutu u Srbiji svečano su uručene nagrade „Branko Jelić“, priznanja koja se dodeljuju najboljim prevodima sa francuskog na srpski jezik objavljenim tokom prethodne godine. Nagrada nosi ime po čuvenom prevodiocu Branku Jeliću i dodeljuje se u tri kategorije.

Nagradu zajednički organizuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, a u ovogodišnjem žiriju bili su istaknuti prevodioci Vladimir Pavlović, Miloš Konstantinović i Jovana Ilić.

Uvažena i iskusna prevoditelјka Anđa Petrović dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za najbolji prevod u kategoriji fikcija, i to za roman „Bdeti nad njom“ Žan-Batista Andree.

Prevoditeljka Anđa Petrović izdvojila se, kako je naveo Miloš Konstantinović, prevodom „visokog kvaliteta, dostojnog romana nagrađenog Gonkurovom nagradom“. On je istakao i njen dugogodišnji profesionalni rad i doprinos domaćoj književnosti, uz skoro trocifren broj prevedenih naslova.

Anđe Petrović je prevela više od 80 knjiga beletristike, oko 60 dokumentarnih filmova za TV Novi Sad i nekoliko knjiga iz stručnih oblasti – matematike, medicine, fizike. Prevodila je književnost sa francuskog jezika iz svih delova sveta . Osim evropskih zemalja – Francuske, Belgije, Švajcarske, tu su književnosti Kanade, Afrike, Azije, Okeanije, Kariba – one koje su pisane francuskim jezikom.

„Bdeti nad njom“ je zanimljiva i lepo izvedena kombinacija istorijskog i ljubavnog romana o talentovanom vajaru niskog rasta. Radnja prati njegovo odrastanje i umetničko sazrevanje u Italiji 1920-ih, uspon fašizma i uticaj Crkve na talentovane pojedince.

Junak romana – Mimo, rođen u siromaštvu, poveren je beznačajnom kamenorescu na šegrtovanje. Isprva niko nije imao poverenja u njega: nizak je rastom, kržljav, neugledan… Ali iza takve spoljašnjosti krio se vajarski genije.

S druge strane, nad Violom Orsini kao da bde sve dobre vile. Naslednica ugledne porodice, detinjstvo je provela u raskoši jednog đenovljanskog dvorca. Međutim, njena ambicija se ne miri sa mestom koje joj je namenjeno.

Mimo i Viola su mogli i da se ne sretnu. Oni se razumeju na prvi pogled i zaklinju se da se nikada neće rastati. Oni ne mogu da žive zajedno, a ni da dugo ostanu daleko jedno od drugog.

Rame uz rame će svedočiti usponu fašizma i nemirima svetskih razmera tokom prve polovine 20. veka. Mimo će postati genijalni umetnik o kojeg se otima elita, a Viola će neumorno pokušavati da ostvari svoje snove kao emancipovana žena. Život će im ukrštati i razdvajati puteve, čas će biti prijatelji čas neprijatelji, ali nikada neće odustati jedno od drugog. Ovo je roman pun žestine i sjaja, ispunjen blagošću i lepotom.