Jelena Pavić

Rodio se kao Italijan u Francuskoj, u predelima u kojim su majke Italijanke sapunom ribale svoju decu u nadi da će im izbelеti kožu da ne bi bili izloženi ruglu zbog svog porekla. Francuska država nije baš štitila nekog Lučiana ili Salvatorea...sve dok nije došao rat 1914. Tada je bilo moguće postati dobar Francuz. I tako počinje priča našeg protagoniste Frančezea, pogibijom njegovog oca. Njegov otac je pozvan od francuske vojske da se pridruži ratu. "Rat ubija." Početak romana i retrospekcija života našeg protagoniste me je podsetila na Lebovića i njegov roman Semper idem. Mada kako roman počinje izdisajem života atmosfera me je podsetila i na fra Petra i Prokletu avliju. Verovatno zbog prstenaste forme i slobode koja je bila visoko nedostižna iznad neba Italije. U svakom slučaju, kako god ličio, ovaj slojeviti roman je pravo pripovedačko blago. Pripovedač je naš protagonista i ima veoma živopisan glas. Poslušajte ga! Frančeze je samo jedno od njegovih imena, tako ga zovu po dolasku u Italiju, pošto je za njih Francuz. Njegovo pravo ime je Mikelanđelo, jer njegova majka posmatrajući tesanje kamena i premeštajući te ogromne blokove sa mužem poželela je da njen sin bude vajar, zato je njegovo pravo ime Mikelanđelo Vitalijani. Ali se predstavlja Mimo! Nosi ime po velikom umetniku Mikelanđelu, pa ovde možete otkriti i neke delove posvećene njegovoj lepoti stvaranja. Od zlokobnog Lasla Tota koji mu se narugao 1972.godine do delova koji su omaž njegovoj umešnosti. Radnja romana se zahuktava u periodu posle Prvog svetskog rata, a to je kao i uopšte čitav 20 vek vek previranja i turbulentnih dešavanja. To su počeci Musolinijeve ideologije i rađanja novog polusveta. U takav polusvet stiže Mimo. Mima odmah posle smrti oca majka šalje u Italiju, među svoj narod. A Mimo, Pa Mimo nije običan dečak. On je veoma nizak, Da, on je patuljak! On pati od ahondroplazije. Mimo je i izuzetno talentovan tesar i vajar! U Italiji Mimo preko noći mora da odraste, iako dat na brigu čoveku koji isto radi sa kamenom put snalaženja i opstanka je trnovit i liči na Koperfildski način preživljavanja. U tom putu, u jednom momentu u varoši upoznaje Violu Orsini. Devojčicu iz porodice koja je aristokratska. Jednu od dve najmoćnije porodice u kraju. Inače za Violu se priča da je veštica, da se pretvara u medvedicu. Iako ovo dvoje dece, Mima i Violu krase najlepša osećanja, opet je kao i u svim drugim vremenima razlika između bogatih i siromašnih evidentna. Tako je svejedno da li je društvo patricija ili feudalaca, robovlasnika ili kapitalista, siromašni ni u jednom vremenu nemaju prava na snove, oni znaju da sanjanje ne vodi ka punom stomaku. To je privilegija bogatih. Mimo je ipak imao sreću, za njega postoji devojčica kojoj su snovi dozvoljeni. Viola sanja i za sebe. Ona sanja da leti. Da studira kako bi letela avionima. "Moji roditelji su stari. Ne govorim ja o njihovim godinama. Oni su neki drugi svet. Ne shvataju da ćemo sutra leteti kao što danas jašemo konja. Da će žene nositi brkove, a muškarci nakit. Svet mojih roditelja je mrtav. A ti koji se plašiš oživelih mrtvaca, njega treba da se plašiš. On je mrtav, ali još se kreće,jer mu niko nije rekao da je mrtav. Zbog toga je ovaj svet opasan. On se ruši sam od sebe. " Onda u jednom momentu oni prestaju da budu deca, a pitanje je da li je svet spreman za snove jedne žene! Čitanje ove knjige je i raslojavanje u istom momentu. Pa tako uz politička dešavanja imamo i omaž književnosti. Viola svakodnevno donosi knjige iz svoje biblioteke. Ovde rat i književnost idu ruku pod ruku. Umetnost je uvek u službi vladajuće partije, Pa tako i u godinama pred Drugi svetski rat umetnost je u rukama Musolinija. Često i crkve! Koliko neke ideologije utiču na formiranje ličnosti jednog sloja društva, dok gase neke druge ljude? I kakva god vremena da dođu i prođu jedino primarno u životu je odanost! Ali koliko je to moguće u uslovima u kojima žive ovo dvoje ljudi? "Život je, Mimo, niz izbora koje ne bismo ponovili ako bi nam bilo dato da počnemo iznova." Zato ovaj roman slikovitog stila odlično prikazuje likove u realnim situacijama, društvo kao svevremensko sa problemima koji su u svakoj državi isti. U ovoj priči videćete i sebe i društvo u kom danas živimo. Semper idem! Od srca preporučujem roman "Bdeti nad njom" u kome se radosti i tuge stalno prepliću i u kom svako dostojanstveno nosi svoj krst... Roman koji dokazuje da iznad materijalnog postoji nešto više! Ljubav je to, ali ne onakva na kakvu ste navikli! Ili, "Vanitas vanitatis" - sve je taština.

Sanja Stanković*

Knjiga je toliko duboka i emotivna. Prevod je odličan. Stil pisanja majstorski. Izuzetno delo.