Aleksandra Filipović: O stvaranju u izolaciji
Onoga trenutka kada je sve počelo, napisala sam rečenicu: „Samoizolacija: opis prosečnog piščevog dana“.
Volim dvonožne i četvoronožne članove svoje porodice. Dom mi je omiljeno mesto na svetu i u njemu najradije provodim vreme, te mi izolacija ne pada teško. U vreme pandemije, fizičko distanciranje i dobrovoljna izolacija su ljudska i civilizacijska dužnost. S druge strane, čitavo moje biće zauvek će se buniti protiv svakog vida narušavanja i ograničavanja slobode, ali to je već neka druga priča.
Što se posla tiče, dnevna rutina mi se nije mnogo promenila. Ustanem, popijem kafu, doručkujem, odem na posao i radim. Radno mesto mi se nalazi za stolom u susednoj sobi. Pišem svakodnevno, okvirno između šest i osam sati dnevno. Zahvalna sam što radim ono što sam oduvek želela.
Pandemijska izolacija mi nije poremetila kreativnost, štaviše, čini mi se da ju je podstakla. Prošle godine, izdavačka kuća Laguna objavila je moj roman prvenac „O krilima i čudima“, a posle godinu dana završavam drugi roman namenjen deci i mladima. Uporedo sam počela da pišem i treći. U slobodno vreme, smislim poneki aforizam, čisto da razmrdam vijuge. Humor se provlači kroz čitav moj rad, bilo da se radi o pisanju romana za decu, priča ili aforizama. Mislim da je izuzetno važan. Posebno u teškim vremenima. Šta god da se desi, duh ne smemo izgubiti. Kada mi je najteže, ja se smejem.
Volela bih da sa čitaocima nedeljnika sa najdužom tradicijom podelim malo karantinskog humora. To je moj skroman doprinos popravljanju raspoloženja dok sve ovo ne prođe. A, proći će. I verujem da ćemo iz svega izaći pametniji i bolji. Čuvajte se, dragi ljudi. I smejte se!
• Da nas nema, našao bi se neki šaljivdžija da nas izmisli.
• U početku izolacije žena mi je bila kao bombona. Sada je kao bombonjera.
• Neka mi neko kaže, koliko će ovo trajanje da traje i imam li vremena da nabavim novo?
• Zbog kršenja zabrane okupljanja, pohapsiti sve višestruke ličnosti.
• Što se tiče izlazaka, ovog vikenda možete praktikovati jedino iskakanje iz kože.
Izvor: Pančevac
Pripremila: Mirjana Marić
Što se posla tiče, dnevna rutina mi se nije mnogo promenila. Ustanem, popijem kafu, doručkujem, odem na posao i radim. Radno mesto mi se nalazi za stolom u susednoj sobi. Pišem svakodnevno, okvirno između šest i osam sati dnevno. Zahvalna sam što radim ono što sam oduvek želela.
Pandemijska izolacija mi nije poremetila kreativnost, štaviše, čini mi se da ju je podstakla. Prošle godine, izdavačka kuća Laguna objavila je moj roman prvenac „O krilima i čudima“, a posle godinu dana završavam drugi roman namenjen deci i mladima. Uporedo sam počela da pišem i treći. U slobodno vreme, smislim poneki aforizam, čisto da razmrdam vijuge. Humor se provlači kroz čitav moj rad, bilo da se radi o pisanju romana za decu, priča ili aforizama. Mislim da je izuzetno važan. Posebno u teškim vremenima. Šta god da se desi, duh ne smemo izgubiti. Kada mi je najteže, ja se smejem.
Volela bih da sa čitaocima nedeljnika sa najdužom tradicijom podelim malo karantinskog humora. To je moj skroman doprinos popravljanju raspoloženja dok sve ovo ne prođe. A, proći će. I verujem da ćemo iz svega izaći pametniji i bolji. Čuvajte se, dragi ljudi. I smejte se!
• Da nas nema, našao bi se neki šaljivdžija da nas izmisli.
• U početku izolacije žena mi je bila kao bombona. Sada je kao bombonjera.
• Neka mi neko kaže, koliko će ovo trajanje da traje i imam li vremena da nabavim novo?
• Zbog kršenja zabrane okupljanja, pohapsiti sve višestruke ličnosti.
• Što se tiče izlazaka, ovog vikenda možete praktikovati jedino iskakanje iz kože.
Izvor: Pančevac
Pripremila: Mirjana Marić
