Aleksandar Mekol Smit: Svet je i dalje dobro mesto, uprkos poteškoćama

Nedavno je prvi put na srpskom jeziku objavljen četvrti nastavak čuvenog serijala Prva damska detektivska agencija škotskog pisca Aleksandra Mekola Smita, u prevodu Tatjane Milosavljević, roman „Kalaharijski kurs daktilografije za muškarce“.

Foto: Library of Congress Life / CC0 / Wikimedia Commons

Reč je o četvrtom nastavku njegovog planetarno popularnog serijala Prva damska detektivska agencija, koji mu je 1998. doneo svetsku slavu i petocifrene tiraže samo na engleskom govornom području. Samizdat B92 je dosad u Srbiji objavio 11 knjiga o jedinoj ženi privatnom detektivu u Bocvani – Dragocenoj Ramocve, dok je Laguna, koja se u ovu serijsku avanturu upustila početkom novembra 2020. godine, pre nepuna dva meseca, takođe prvi put na srpskom, izdala treći tom iz ovog serijala – „Moralne pouke za lepe devojke“. Aleksandar Mekol Smit, u razgovoru za Danas, najavljuje da već piše 23. nastavak Prve damske detektivske agencije.

Osim glavnog serijala o Dragocenoj Ramocve, imate i poseban serijal o njenom detinjstvu. Šta Vas pokreće da redovno pišete o Afrikanki, detektivki amaterki koja slučajeve rešava „glavom“ i srcem, i zašto je baš smeštena u Bocvanu?

Živeo sam u Bocvani i postao sam veoma zainteresovan i vezan za tu zemlju. Mislim da mi lik koji je privatni detektiv omogućava da pišem o svim aspektima tog društva, jer će se glavna junakinja tokom svog rada susresti sa toliko različitih tipova ljudi.

Zbog čega su Vam važni susreti sa Afrikom, osim što ste rođeni u današnjem Zimbabveu i možete li da kažete nešto više o svojoj bocvanskoj saradnji sa umetničkim fotografom Krisom Vatom?

Imam veliku naklonost prema tom delu Afrike. Sviđaju mi se ljudi i mesto. Kris Vat me je pratio na putovanju tamo da bi snimio mesta o kojima sam pisao. On ima veoma snažan osećaj za taj prostor i uspeva da ga uhvati na svojim fotografijama.

Tokom božićnih praznika Južna Afrika ostala je bez nadbiskupa Dezmonda Tutua. Šta za afrički svet znači odlazak ovog nobelovca za mir, kog smatraju „moralnim kompasom i savešću“ Crnog kontinenta?

Upoznao sam nadbiskupa Tutua. Bio je to važan trenutak za mene. Bio je čovek ogromnog rasta – primer snage ljubavi i dobre volje da zbližava ljude. Mislim da će jako nedostajati, baš kao što nedostaje i onaj drugi veliki čovek, Nelson Mandela.

Književni kritičari ističu da su Vaši romani i njihovi junaci prožeti „humanošću, pristojnošću, duhovitošću i humorom“. Čime objašnjavate njihovu čitanost i popularnost, jer je reč o vrednostima koje su gotovo zaboravljene u današnjem svetu visoke tehnologije, korporativne neoliberalne ekonomije i sveopšte otuđenosti?

Mislim da većina ljudi vodi dobar, svrsishodan život. Većina ljudi ne voli sukobe i neljubaznost. Čini mi se da oni vide ove stvari u Dragocenoj Ramocve i drugim likovima i da su uvereni da je svet i dalje dobro mesto, uprkos našim brojnim poteškoćama.

Odavno ste „prekršili“ pravilo esnafa po kome pisac godišnje piše po jednu knjigu. U 2020. i 2021. nadmašili ste sami sebe objavivši po šest novih romana. Koliko je na to uticala pandemija virusa korona?

Posledica pandemije je da sam imao malo više vremena za sebe. Nekad sam provodio mnogo vremena na turnejama, odlazio na festivale knjiga i slične manifestacije. To vreme sada mogu da iskoristim za pisanje.

Kao pisac i stručnjak za medicinsko pravo, kako vidite sve ovo što se događa sa pandemijom i planetarnom migrantskom krizom?

Problemi sa kojima se svi suočavamo su ogromni. Klimatske promene su verovatno najveća od njih, jer će destabilizovati mnoga društva i dovesti do velikih poremećaja i patnje. Važno je da ne odustanemo od napora da učinimo sve što možemo da smanjimo uticaj ovih dešavanja na minimum. Moramo biti bistre glave i ne smemo verovati u lažna rešenja. Razum, oprez i razumevanje strahova drugih pomažu da se spreče sukobi.

Početkom prošlog oktobra dobili ste tri velike nagrade: Nagradu grada Edinburga, Nagradu za životno delo časopisa Standard, kao i Nagradu Oksfordskog književnog festivala. Koliko su Vam važne nagrade i koliko Vas one obavezuju?

Bilo je veoma ljubazno od ovih organizacija što su mi dale te nagrade. Ljudi koji su to zaista zaslužili, mislim, bili su izmišljeni likovi – Dragocena Ramocve, Berti, Izabel Dalhauzi i drugi. Primio sam nagrade u njihovo ime!

Reči i muzika

Volim da radim sa kompozitorima. Napisao sam reči za mnoge opere i cikluse pesama. Veliko mi je zadovoljstvo da radim sa kompozitorima, jer su reči i muzika tako blisko povezane. Kao i većina ljudi, uživam u muzici i načinu na koji uključuje naše emocije. Život bez muzike bi zaista bio sterilan.

Početkom ove godine, zajedno sa jednom od vodećih specijalizovanih muzičkih škola u Velikoj Britaniji – Sveta Marija, pokrenuo sam veliki dvogodišnji muzički, književni i obrazovni projekat, inspirisan sa sedam brežuljaka grada Edinburga.

Rado ponovo u Srbiji

Radim na više novih knjiga, uključujući 23. tom serijala Prve damske detektivske agencije. Od početka pandemije vodio sam mnoge virtuelne književne događaje, što mi je pomoglo da ostanemo u kontaktu sa čitaocima. Nadam se, međutim, da ću uskoro ponovo započeti turneje. Kasnije ove godine predstoji mi nekoliko putovanja u SAD. Bilo bi jako dobro da se vratim u Srbiju (prvi put gostovao 2016. – prim. aut.)! Zaista ću se rado vratiti i nadam se da će to uskoro biti moguće.

Renesansna biografija

Sa statusom jednog od najplodnijih i najomiljenijih savremenih svetskih pisaca Aleksandar Mekol Smit (1948) poznat je i po svom humanitarnom radu. Rođen u nekadašnjoj Rodeziji, današnjem Zimbabveu, školovao se u Škotskoj. Ekspert za medicinsko pravo i univerzitetski profesor, autor je više od 100 knjiga različitih žanrova: od filozofije, medicinske etike i prava, do detektivskih romana i knjiga za decu. Dobitnik je mnogih književnih nagrada i počasnih zvanja. Četvrti nastavak njegovog serijala o Dragocenoj Ramocve „Kalaharijski kurs daktilografije za muškarce“ objavljen je pre 20 godina, njegov „dobrodušni i prijatni optimizam“, prema oceni književnih kritičara „zaslužuje enormnu čitalačku publiku“. U ovom romanu junakinja Mekola Smita uživa u blagodetima „najlepših godina“ – srednjim tridesetim – kući, uspešnoj detektivskoj agenciji, dvoje usvojene dece i vereniku, ali muče je i verenikova nespremnost da odredi datum njihovog venčanja, nelojalna konkurencija u poslu sa kojom se suočava u trenutku kad njena pomoćnica Mma Makuci odlučuje da pokrene kurs daktilografije za muškarce.

Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.

Autor: Jelena Tasić

Izvor: Danas