Aleksandar Mekol Smit o svojoj neodoljivoj junakinji

U ovom intervjuu čuveni autor govori o Dragocenoj Ramocve, „tradicionalnoj“ detektivki i glavnoj junakinji očaravajućeg serijala misterije smeštenog u Bocvanu („Prva damska detektivska agencija“), inspiraciji za stvaranje ovakvog lika i afričkoj tradiciji koja je u srcu svakog romana. Prenosimo vam deo tog razgovora.

Napisali ste preko 50 knjiga. Da li je „Prva damska detektivska agencija“ vaš prvi pokušaj pisanja misterije?

Da, taj roman je moj prvi izlet u teritoriju misterije, iako na njega ne gledam tako. Više volim da ga posmatram kao roman o ženi koja je privatni detektiv. To ga na neki način čini misterijom, znam.

Lik vaše detektivke Dragocene Ramocve je jedinstven – tradicionalna žena iz Bocvane koja odlučuje da postane privatni detektiv. Da li je Dragocena zasnovana na nekom koga ste poznavali dok ste živeli u Bocvani?

Ne postoji određena osoba na kojoj je lik Dragocene Ramocve zasnovan, ali je jedan događaj tokom mog boravka u Bocvani podstakao ovu priču. Odseo sam kod prijatelja u malom mestu Močudi i žena koja je živela u blizini je želela da mu pokloni kokošku u čast nacionalnog praznika Bocvane. Posmatrao sam je – tradicionalna žena poput Dragocene – kako juri kokošku po dvorištu i na kraju je hvata. Žena je izgledala toliko radosno da sam odmah pomislio da želim da napišem knjigu o veseloj tradicionalnoj ženi.

Jeste li odmah znali da će ova priča prerasti u serijal romana?

Ne, nisam. Desilo se to da mi je lik Dragocene postao toliko drag da nisam želeo da je napustim. Delovalo mi je da kada bih je ostavio samu na kraju prvog romana kao da izađem iz prostorije usred razgovora – prilično nepristojno.

Retko imamo priliku da pratimo evoluciju lika od amatera do profesionalnog detektiva. U „Žirafinim suzama“, drugom delu serijala, ona naručuje primerak „Principa privatnog detektiva“. Šta vam je toliko zanimljivo u „edukaciji detektiva“?

Dragocena osniva agenciju bez imalo relevantnog iskustva. Međutim, poseduje sjajnu intuiciju što je daleko važnije od bilo čega što može da nauči iz knjige. Zapravo, ono što uči iz „Principa privatnog detektiva“ joj na kraju nije bilo od velike pomoći – poenta je u tome da osoba može da postigne velike stvari ako ima prirodnu inteligenciju i sposobnosti. U mnogim afričkim zemljama, uključujući Bocvanu, ljudi veoma poštuju knjige i ono što iz njih mogu da nauče, ali želeo sam da naglasim da to ne umanjuje značaj stvarne, praktične mudrosti.

Iako se susrećemo sa pohlepom, neiskrenoću i pokušajima ubistva, romani u ovom serijalu su poprilično optimistični i često prepuni humora. Kako uspevate da održite ovaj delikatan balans?

Mislim da mnogi ljudi u Africi, u okolnostima koje su često vrlo teške, održavaju taj balans sami od sebe, sa izrazitim dostojanstvom. Verujem da sam samo uspeo da prikažem to što već postoji u ljudima.

Bocvana u ovom serijalu postaje živopisan lik sama za sebe i deluje kao predivno mesto za život. Šta očekujete da će čitaoci iz ostatka sveta otkriti o Africi kroz vaše romane?

Nadam se da će čitaoci uhvatiti bar delić predivnih karakteristika Bocvane. Reč je o posebnoj zemlji u kojoj se poštuju zakon i individualne slobode. Želeo bih da čitaoci takođe uoče neke od tradicionalnih vrlina Afrike – posebno učtivost i neverovatno prirodno dostojanstvo.

Kako su ovi romani prihvaćeni u Bocvani i drugim delovima Afrike?

Nedavno sam posetio Bocvanu i bio oduševljen jer se ljudima dopadaju knjige. Brinuo sam da će im smetati to što stranac piše o njihovom društvu, ali nije tako. Mislim da im se dopada način na koji sam prikazao njihov svet i verujem da su se prepoznali u likovima romana.

Rođeni ste u Zimbabveu, a živeli u Bocvani, Sjedinjenim Američkim Državama i Edinburgu. Kako je taj internacionalni način života uticao na vaše stvaralaštvo?

To što sam obišao mnogo mesta širom sveta omogućilo mi je da lakše pišem o različitim lokacijama.  Mislim da je za pisca važno da upozna drugačija društva i pokuša da ih razume. Naravno da morate da budete pažljivi jer možete lako da pogrešite, pa da, na primer, „posadite“ palme usred Njujorka.

Da li romane o Dragocenoj Ramocve posmatrate u kontekstu klasične afričke književnosti autora poput Ajzaka Dinsena i Činue Ačebea ili kao oživljavanje žanra misterije?

Mislim da je teško smestiti ih u neku određenu tradiciju. Naravno, očigedno je da govore o Africi, ali su veoma drugačiji od dela autora koje pominjete. Neki ljudi kažu da ih ove knjige podsećaju na romane velikog indijskog pisca R. K. Narajana što mi veoma laska jer mogu da vidim sličnosti u svetovima koje njegovi i moji romani opisuju.

Izvor: bookbrowse.com

Prevod: Dragan Matković

Foto: Library of Congress Life