8 najboljih fiktivnih biblioteka
O svakoj biblioteci bi se mogla ispričati bar jedna zanimljiva priča, ali postoje i biblioteke koje su se našle u središtu romana i, u mnogim slučajevima, bile od velike važnosti za priču čiji su sastavni deo. Misteriozne niti spajaju fiktivne biblioteke, ali i povezuju sa onim stvarnim. Evo izbora onih koje su se izdvojile i zauvek ostale upisane u istoriju književnosti.
1. „Hobit“ Dž.R.R. Tolkin
Tolkinova dela su smeštena u izuzetno razrađen fantastični svet u kome postoje ogromne biblioteke, poput onih u Minas Tiritu i Rivendelu, ali i skromne i male kakve se mogu naći u Okrugu. Najbolje biblioteke u Okrugu su „Undertowers“, „Great Smials“, „Brandy Hall“ i „Bag End“ koja predstavlja minijaturnu englesku seosku kuću samo pod zemljom. U njoj se nalazi sve što bi jednom civilizovanom Hobitu moglo da zatreba: obloženi zidovi, popločan pod, kamin, lep nameštaj i niske police (jer Hobiti ne vole merdevine). U trilogiji „Gospodar prstenova“ nalaze se detaljni opisi ploča, svitaka, kodeksa pa čak i poveza nekih čuvenih knjiga koje se mogu pročitati u Okrugu.
2. „Tik-Tok“ Džona Sladeka
Ovaj roman iz 1983. godine govori o ciničnom robotu koji postaje potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država. Sladek je izmaštao međuplanetarnu pokretnu biblioteku na luksuznom svemirskom brodu koji prevozi turiste. Nakon ekonomske propasti, brod dobija novu svrhu – da transportuje stoku. Knjige u biblioteci su razvrstane u veoma zanimljive kategorije: knjige o Marsu, autobiografije bivših časnih sestara, knjige o robotu po imenu Robi, knjige čiji naslovi počinju na slovo U i knjige koje sadrže „profana značenja“.
3. „Vavilonska biblioteka“ Horhea Luisa Borhesa
Borhes je stvorio viziju beskrajne biblioteke koja se sastoji od međusobno povezanih šestougaonih prostorija koje su identične i sadrže standardizovane police i nasumično složene knjige. U ovom beskrajnom skladištu se nalazi svaka knjiga koja je ikada napisana, kao i one koje bi mogle biti napisane. U njoj postoji apsolutno sve: „detaljna istorija budućnosti iz minuta u minut, autobiografije arhanđela, istiniti katalozi biblioteke, hiljade i hiljade lažnih kataloga, dokazi o neistinosti tih kataloga, dokaz neistinosti pravog kataloga, gnostička Vasilidova jevanđelja, komentari jevanđelja, komentari komentara tih jevanđelja, istinita priča o tvojoj smrti, prevodi svake knjige na svaki jezik...“
4. „Ime ruže“ Umberto Eko
U benediktanskom manastiru Eko je doživeo prosvetljenje koje ga je navelo da stvori očaravajaću biblioteku, možda i najspektakularniju u celokupnoj književnosti: biblioteku u opatiji koja je opisana u „Imenu ruže“. Eko je pri konstruisanju imao na umu Borhesov lavirint: sastojala se od šestougaonih prostorija i imala bibliotekara „Horhea da Burhesa“. Možda je čudno da su Ekove prostorije u knjigama manje istorijski precizne od Tolkinovih: najveće srednjovekovne biblioteke Evrope su sadržale manje od dve hiljade knjiga dok je Ekova imala 87 hiljada. To je privuklo dosta kritika na račun istorijske nepreciznosti, ali kako je Lucijen Polastron primetio: „San i mašta se smeju račundžijama.“
5. Groblje izgubljenih knjiga u „Senci vetra“ Karlosa Ruiza Safona
U Safonovom baroknom romanu, glavni junak Danijel Sempere skriva knjigu kako bi je spasio od uništenja u samom srcu stare Barselone. Safon je inspiraciju za ovu kompleksnu priču pronašao u mnogim stvarima: galerijama ogledala, pričama unutar priča, višespratnoj knjižari u Hej-on-Vaju, višesobnoj knjižari Vilfrida Vojniča u Londonu, Ekovoj biblioteci u opatiji i „depoima“ revolucionarne Francuske u kojima su se nalazile brutalno otimane knjige.
6. Biblioteka u Citadeli u serijalu „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina
U ovom bestseler serijalu epske fantastike, Citadela u Starom gradu sadrži veliku biblioteku – najveću u Vesterosu – koja je pravo srednjovekovno čudo. Kako je prikazano u televizijskoj seriji „Igra prestola“, biblioteka ima prostranu centralnu dvoranu u kojoj viseća struktura sočiva i ogledala razliva prirodnu svetlost. Najvrednije i najopasnije knjige se nalaze iza zaključanih kapija i lancima su vezane za police, kao na primer na „Neviđenom univerzitetu“ u Disksvetu Terija Pračeta.
7. „Night lamp“ („Noćna lampa“) Džeka Vansa
U napuštenoj palati Somara, glavni junaci Jaro i Skirl pronalaze biblioteku prepunu ilustrovanih drevnih knjiga koje prijatno mirišu na vosak i konzervans. Delom dnevnik, delom poema, svaka knjiga predstavlja skladište posebnih umetničkih vizija koje omogućavaju autoru da zauvek živi u polusnu na ovim pažljivo izrađenim stranicama. Iza zidova biblioteke su prolazi koji vode do bezbednih kuća i domova zlih duhova.
8. „The Night Bookmobile“ Odri Nifeneger
Još jedna fantastična kombinacija knjiga i smrti. Mlada žena nailazi na pokretnu biblioteku koja sadrži sve knjige koje je ikada pročitala ili prelistala. Bibliotekar, gospodin Openšou, pažljivo brine o kolekciji. Žena tek nakon devet godina ponovo nailazi na tu biblioteku i želi da postane bibliotekarova asistentkinja, ali Openšou je odbija iz razloga koje nećemo otkrivati kako ne bismo pokvarili uživanje u knjizi.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
