5 stvari koje treba znati o Svetlani Aleksijevič, dobitnici Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu

Svetlana Aleksijevič je beloruska novinarka i autor koja je 2015. godine ovenčana Nobelovom nagradom za književnost. Evo pet stvari koje treba znati o njoj.

Ona piše izuzetno dirljivo i emotivno o ratu i nesrećama Istočne Evrope

Njena dela su ujedno i novinarska i lirska, sa jasnim fokusom na obične ljude koji su preživeli neobične i teške okolnosti. Njena prva knjiga, „Rat nema žensko lice“, zasnovana je na intervjuima sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu. Sara Danius, stalna sekretarica Švedske akademije nauka, izjavila je za „Gardijan“ da je Aleksijevič protresla zemlju posmatrajući rat „iz jedne drugačije perspektive, koja je do njene knjige bila skoro potpuno nepoznata“.

Za svoju najpoznatiju knjigu, „Černobiljska molitva“, Aleksijevič je intervjuisala na stotine ljudi koji su bili svedoci černobiljske nuklearne katastrofe, a ova knjiga je ujedno i trijumf novinarstva, kao i bolan krik protiv užasne ljudske cene plaćene u ovoj katastrofi.

Jedna je od retkih pisaca publicistike koji su osvojili Nobelovu nagradu

Komitet za Nobelovu nagradu voli poeziju i prozu, a retko je naklonjen piscima publicistike kao što je Aleksijevič. Filip Gurević, pisac i novinar koji piše za „Njujorker“ istakao je da je prošlo više od pola veka od kada je neki novinar ili esejista osvojio ovu važnu nagradu.

Njeno delo je adaptirano u film nominovan za Oskara

„Vrata“, kratki film koji je režirala Huanita Vilson, bio je nominovan za Oskara 2013. godine. Film je baziran na priči „Monologue about a whole life written down on doors“, napisanoj prema svedočenju čoveka koji je ukrao vrata sopstvenog doma posle černobiljske katastrofe.

Svetlana Aleksijevič je oštar kritičar politike Vladimira Putina

Aleksijevič je rođena u Ukrajini, a priliku da govori povodom nagrade je iskoristila da kritikuje Rusiju zbog „strane invazije“. Kako prenosi BBC, njene direktne kritike političkog režima u sovjetskoj eri, kao i kritike političkog stanja sadašnje Rusije i Belorusije, imale su ozbiljne posledice po nju; zabranjeno joj je da se javno pojavljuje u sopstvenoj domovini, telefon joj je

prisluškivan, a proživela je i više od decenije u egzilu.

Njeno tajno oružje je pažljivo slušanje

Kao začetnik žanra koji u sebi spaja usmenu istoriju i liricizam, Aleksijevič brižljivo pazi i osluškuje tuđe glasove. Autor „Los Anđeles Tajmsa“, Dejvid L Ulin, piše kako ova „izuzetno praktična“ novinarka nalazi inspiraciju svuda oko sebe.

Aleksijevič je i sama to objasnila u intervjuu za „PEN Vorld Vojsiz“: „Moj posao je jednostavan, kao ležanje na tlu, prizeman, a ja se krećem i skupljam i sastavljam deliće priča. Ako je Flober za sebe rekao: ‘Ja sam čovek od pera‘, onda ja za sebe mogu reći da sam ‘žena od ušiju‘“.

Izvor: smithsonianmag.com

Prevod: Dušica Novaković

Foto: © Margita Kabakova