25 interesantnih činjenica iz „Kratke istorije bezmalo svačega“ Bila Brajsona

Za jednu knjigu možemo reći da je snažna ako nas odmah po završetku čitanja navede da potražimo slične. Kada sam završila sa čitanjem ove fantastične knjige, poželela sam da čitam isključivo naučno štivo.

Brajson kombinuje neverovatne činjenice o svetu prirode sa zanimljivim pričama o velikim i često ekscentričnim umovima koji su otkrili njegove tajne. „Naučnički“ delovi su objašnjeni veoma jednostavnim terminima koje bi i laik poput mene mogao da razume i ima mnogo duhovitih primedbi i anegdota.

Da bismo vam probudili apetit, evo nekoliko činjenica iz knjige.

1. Sve što se može videti golim okom u našem solarnom sistemu, uključujući Sunce, planete i milijarde asteroida, čini manje od bilionitog dela svemira.

2. Svi se sećamo dijagrama našeg solarnog sistema iz škole, ali na dijagramu prave razmere, ako bi Zemlja bila veličine zrna graška, Pluton bi bio od nje udaljen milju i po.

3. Rastojanje do ivice našeg solarnog sistema je 50.000 puta veće od našeg rastojanja do Plutona.

4. Na osnovu onoga što znamo, nema apsolutno nikakve mogućnosti da će čovek ikad uspeti da napusti naš solarni sistem.

5. Isak Njutn bi se ponekad probudio ujutru i dok bi izvlačio noge iz kreveta, sedeo bi satima zaleđen zbog strujanja misli u glavi.

6. Njutnovi „Principi“ su objavljeni samo zahvaljujući Edmondu Haleju, koji ih je finansirao. Kraljevsko naučno društvo je imalo finansijskih poteškoća zbog toga što se izdanje „Istorija riba“, objavljeno godinu dana ranije, pokazalo promašajem.

7. Geolog i paleontolog Vilijam Bakland je nameravao da okusi svaku životinju na planeti.

8. Ričard Oven, koji je najpoznatiji po tome što je osmislio kovanicu „dinosaurus“, zaslužan je i za moderni koncept muzeja gde ne samo naučnici, već i obični ljudi mogu da dođu. Takođe je bio poznat i kao jedna od najzlobnijih osoba u istoriji nauke i jedina osoba koju je Darvin mrzeo. I izgledao je kao Ebenezer Skrudž iz „Božićne priče“.

9. Karl Vilhelm Šele, jedan od osnivača moderne hemije, imao je naviku da pomiriše i okusi svaki novi element ili hemikaliju koju bi otkrio, uključujući one otrovne. Nađen je mrtav u 43. godini. Ubilo ga je njegovo poslednje otkriće.

10. Ubrzo nakon objavljivanja svoje ključne studije sa formulom, Albert Ajnštajn je aplicirao za posao predavača na fakultetu i profesora u srednjoj školi i u oba slučaja je odbijen.

11. Već četrdeset godina, kompanije koje upotrebljavaju olovo finansiraju studije posledica izloženosti ljudi na olovo i zbog tog zločina još uvek ne znamo opseg štete koju je olovo nanelo Zemlji i ljudskoj vrsti.

12. Ljudi koji se nađu direktno na putu meteora neće biti ubijeni udarcem meteora. Kompresovan vazduh na putu između njih i meteora će se zagrejati do 60.000 stepeni Celzijusa, zbog čega će momentalno ispariti.

13. Geolozi Tokio nazivaju „gradom koji čeka da umre“. Knjiga je objavljena 2003, pre katastrofe u Fukušimi.

14. Prvih dana ronjenja uz pomoć pumpe i creva, ronioci su se bojali zastrašujuće pojave zvane „uvlačenje“, kada bi roniočevo celo telo bilo usisano u crevo i kacigu za ronjenje, a u odelu za ronjenje bi ostalo samo nešto kostiju i mesa. Joj.

15. Nuklearni otpad se decenijama bacao u okeane, uz pomoć hiljade plastičnih bubnjeva, koji bi ponekad bili bušeni mašinkama kako bi otpad lakše tonuo. A ja sam mislio da je Monti Berns iz „Simsonovih“ bio loš.

16. Riba od koje se prave riblji štapići je prvo bila bakalar, zatim zrakoperka, pa vrsta lososa i u poslednje vreme ponovo vrsta bakalara. Riba je sve ono što se može naći u okeanu.

17. Sluzavke su neverovatna stvorenja.

18. Ljudsko telo ima oko 10 miliona različitih vrsta belih krvnih zrnaca i svako ima posebnu svrhu da uništi drugačijeg neprijatelja.

19. Imamo fosilne ostatke samo za jednu na svakih 120.000 vrsta koje su živele na Zemlji.

20. Krajem Perma je preminulo preko 95 % svih životinjskih vrsta koje smo otkrili iz tog perioda pomoću fosilnih ostataka.

21. Energija meteora koji je ubio dinosauruse je iznosila 100 miliona megatona, odnosno jedna bomba veličina bombe u Hirošimi po svakom čoveku na Zemlji.

22. „Ne zanima te ništa sem pucnjave, pasa i hvatanja pacova. Bićeš sramota za sebe i za svoju porodicu.“ Reči Roberta Darvina upućene sinu Čarlsu, kada je video njegove ocene u školi.

23. Ironično, jedina stvar koju knjiga „O poreklu vrsta“ nije objasnila je poreklo vrsta.

24. Ljudsko telo sadrži 20 miliona kilometara namotane DNK.

25. Svako živo biće je detaljno razrađen prvobitni plan života. Sav život je jedno.

Nastavite da čitate!

Izvor: thisboysmind.wordpress.com