10 stvari koje niste znali o Nemanji Lukiću
Nemanja Lukić, zagonetni oficir i besmrtnik koji se prvi put pojavio u romanu „Konstantinovo raskršće“ među čitaocima je jedan od najpopularnijih likova iz proze Dejana Stojiljkovića.
Lukić je takođe doživeo i svoju stripovsku inkarnaciju u trodelnoj adaptaciji romana i nekih kratkih priča a dobiće još jednu – u televizijskoj seriji koja će krenuti da se snima sledeće godine u produkciji kuće „FireFly“ iz Beograda.
Dok čekamo da vidimo koji će to domaći glumac ući u čizme ovog lika većeg od života, saznajmo neke manje poznate činjenice o njemu.
1. Nemanja je poznavao Ivu Andrića. U „Konstantinovom raskršću“ Nemanja Lukić u svojim dnevničkim zapisima pominje izvesnog „diplomatu iz Bosne“ i eksplicitno navodi njegovo ime, da bi kasnije susret sa našim nobelovcem u ratnom Berlinu bio opisan u pripovetki „Mrtve stvari“. Nemanja se, s druge strane, pominje u romanu „Kainov ožiljak“ koji se bavi diplomatskom misijom Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj u periodu 1939–1941. a koji je napisan u koautorstvu sa Vladimirom Kecmanovićem.
2. Nemanja je bio oženjen. U više navrata se u romanu „Konstantinovo raskršće“ pominje Nemanjina supruga Ana koja je preminula pod tajanstvenim okolnostima. Kasnije saznajemo da je upravo ona zarazila Nemanju „virusom“ vampirizma.
3. Nemanja je, u stvari, agent britanske obaveštajne službe. U jednoj sceni romana Krsman Teofilović pita Nemanju za koga radi i dobija odgovor da je u službi „Njegovog Veličanstva“. „Kralja Petra?“, pita dalje Teofilović. „Kralja Džordža“, odgovara Nemanja misleći na tadašnjeg britanskog suverena, oca nedavno preminule kraljice Elizabete II.
4. Nemanjin obaveštajni pseudonim je „Serafim“. U više prilika drugi likovi referišu na britanskog agenta sa ovim kodnim imenom. Serafimi (grč. σεραφείμ; hebr. שְׂרָפִים — žareni plameni, gorući, bića koja gore neprestanim ognjem) su, u hebrejskim i hrišćanskim svetim spisima, anđeli najvišeg reda. U pripovetki „Drvo života“, prilikom susreta u Đakovičkom gorju, jedan od plemenskih vođa se obraća Nemanji sa „Plamteći“. Nastavak „Konstantinovog raskršća“, čije objavljvanje je planirano za 2024, simultano sa premijerom serije, nosiće naslov „Uspon Serafima“.
5. Nemanja je učestvovao u Majskom prevratu 1903. i odbrani Dunavskog keja 1915. Oba događaja pominju se u pripovetki „Pucanj“ koja je izvorno objavljena u grupnoj zbirci priča „Gavrilov Princip“ (Laguna, 2014) a kasnije ponovo štampana u knjizi „Kišni psi“ (Laguna, 2015). Makedonski stripar Jovan Seukoloski uradio je kasnije strip-adaptaciju ove pripovetke.
6. Model za Nemanjin lik u stripovskoj adaptaciji bio je britanski glumac Džejms Pjurfoj. Dragan Paunović, autor strip-adaptacije romana koja je izašla u tri dela, a u izdanju beogradske kuće System Comics, koristio Pjurfojev lik (naročito onako kako se pojavljuje u filmu „Solomon Kejn“) da bi vizuelno uobličio Nemanju Lukića.
7. Nemanja je poznavao Tita. U pripovetki „Drvo života“ Josip Broz Tito šalje pozdrave Nemanji preko zajedničkog poznanika i poručuje mu da mu „još nije zaboravio Niš“.
8. Nemanja je bio prijatelj sa Mustafom Golubićem. Najavljujući zajednički roman „Bande Beograda“ koji će pisati u četiri ruke sa Vladimirom Kecmanovićem, Stojiljković je napomenuo da će okosnica radnje biti tzv. crossover između jednog fiktivnog i jednog istorijskog lika, tj. zajednička akcija koju su Golubić i Lukić sproveli u Beogradu avgusta 1939. godine, neposredno pred napad nacističke Nemačke na Poljsku i početak Drugog svetskog rata.
9. Nemanja je osuđen na smrt. Vlasti Federativne Narodne Republike Jugoslavije sudile su 1945. godine majoru Nemanji Lukiću u odsustvu. Sudsko veće donelo je smrtnu presudu. Presuda nikad nije sprovedena.
10. Nemanja Lukić je još živ. U pripovetki „Neonski bluz“ iz istoimene zbirke priča, glavni junak, privatni detektiv Saša Malavrazić sreće Nemanju Lukića u tranzicionom Beogradu i modernoj Srbiji.
Autor: Dejan Stojiljković
Izvor/foto: dejanstojiljkovic.rs
