10 ključnih veština koje imaju samo proždrljivi čitaoci
Istraživanja pokazuju da je čitanje korisno na mnogo načina, od toga što vam održava oštar um do smanjenja stresa. Pa ipak, mnogi čitaju knjige tempom koji bi pravi ljubitelji smatrali slabim – možda jednu ili dve godišnje. Za prave čitaoce to je smešna količina, oni čitaju jednu sedmično ili čak jednu na dan. Ali evo u čemu je još stvar: proždrljivi čitaoci ne samo da se zabavljaju – oni od sebe prave bolje ljude. Evo 10 veština koje imaju samo pravi čitaoci:
1. Procena situacije
Ljudi koji puno čitaju susreću se sa mnogo neočekivanih situacija, makar to bilo samo na stranicama knjiga, i stoga su se izveštili da brzo i pažljivo primete detalje. Ovu veštinu prenose u stvarni život, gde nam to isto primećivanje detalja i predviđanje mogućih problema koje nam služi dok čitamo složene romane, omogućava da brzo procenimo situaciju i budemo svesni onoga što se dešava oko nas (čak i dok hodamo čitajući).
Primer: „Braća Karamazovi“ - Fjodor Dostojevski
2. Sposobnost predviđanja
Knjige nam omogućavaju da iskusimo različite životne stilove, kulture, istorijske periode i gledišta – mnogo više nego što bismo to mogli u stvarnom životu. To nam zauzvrat omogućava da uvidimo obrasce koji se javljaju u istoriji, kao i one po kojima imaginacija funkcioniše. Kao što to izreka kaže: „Istorija se ponavlja“. Što više čitate, bićete sposobniji da vidite obrasce u svakodnevom životu, predvidite ishode i tome prilagodite sopstveno ponašanje.
Primer: „Trn u grudima“ – Kolin Mekalou
Ljudi koji puno čitaju susreću se sa mnogo neočekivanih situacija, makar to bilo samo na stranicama knjiga, i stoga su se izveštili da brzo i pažljivo primete detalje. Ovu veštinu prenose u stvarni život, gde nam to isto primećivanje detalja i predviđanje mogućih problema koje nam služi dok čitamo složene romane, omogućava da brzo procenimo situaciju i budemo svesni onoga što se dešava oko nas (čak i dok hodamo čitajući).
Primer: „Braća Karamazovi“ - Fjodor Dostojevski
2. Sposobnost predviđanja
Knjige nam omogućavaju da iskusimo različite životne stilove, kulture, istorijske periode i gledišta – mnogo više nego što bismo to mogli u stvarnom životu. To nam zauzvrat omogućava da uvidimo obrasce koji se javljaju u istoriji, kao i one po kojima imaginacija funkcioniše. Kao što to izreka kaže: „Istorija se ponavlja“. Što više čitate, bićete sposobniji da vidite obrasce u svakodnevom životu, predvidite ishode i tome prilagodite sopstveno ponašanje.
Primer: „Trn u grudima“ – Kolin Mekalou
3. Saosećajnost
Upoznavanje sa drugačijim gledištima čini proždrljive čitaoce saosećajnijim. Zato što se virtuelno nalazimo u tuđim cipelama, mi, knjiški moljci smo naterani da zamislimo sebe u različitim situacijama i svesni smo da bi i nama trebalo tuđe razumevanje ako bi nam se slične svari desile. Ta svest o sopstvenoj ranjivosti čini izglednijim da ćemo biti dobri prema drugima.
Primer: „Orhanovo nasleđe“ – Alin Ohanesjan
4. Sposobnost da se bude sam
Samovanje je supermoć, naročito u prenaseljenom, digitalno povezanom savremenom dobu. Ljudi koji podnose i dobro koriste vreme kada su sami, jesu osobe koje poseduju samouverenost i oslanjaju se na samoga sebe. Čitanje je način da naučite da cenite samoću umesto da je se plašite.
Primer: „Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi
Upoznavanje sa drugačijim gledištima čini proždrljive čitaoce saosećajnijim. Zato što se virtuelno nalazimo u tuđim cipelama, mi, knjiški moljci smo naterani da zamislimo sebe u različitim situacijama i svesni smo da bi i nama trebalo tuđe razumevanje ako bi nam se slične svari desile. Ta svest o sopstvenoj ranjivosti čini izglednijim da ćemo biti dobri prema drugima.
Primer: „Orhanovo nasleđe“ – Alin Ohanesjan
4. Sposobnost da se bude sam
Samovanje je supermoć, naročito u prenaseljenom, digitalno povezanom savremenom dobu. Ljudi koji podnose i dobro koriste vreme kada su sami, jesu osobe koje poseduju samouverenost i oslanjaju se na samoga sebe. Čitanje je način da naučite da cenite samoću umesto da je se plašite.
Primer: „Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi
5. Smisao za istoriju
Ljudi koji ne poznaju istoriju osuđeni su da je ponavljaju. Ljudi koji proždiru knjige svih vrsta su predodređeni da imaju bolji smisao za istoriju nego drugi, a posledica toga je da mogu videti obrasce, velike i male, i imaju predstavu kuda oni vode. Ne radi se samo o „velikim“ istorijskim obrascima kao što su fašizam ili ekonomski ciklusi, već i oni „mali“ obrasci po kojima deluju međuljudski odnosi, tolerancija drugačijih verovanja i pristupa životu, i briga o sebi.
Primer: „Biser koji je slomio školjku“ – Nadija Hašimi
6. Šerlokovska sposobnost opažanja
Čitanje nas uči da obraćamo pažnju. Sve što je potrebno je da ga jednom prevari potajni zlikovac iz knjige, ili prerušeni junak, i proždrljivi čitalac će se zakleti da ga više nikada neće obmanuti i da će ubuduće voditi pažnju o svim detaljima. Neizbežno ćemo tu osobinu početi da koristimo u svakodnevnom životu, i zateći ćemo sami sebe kako ljude koje srećemo posmatramo od glave do pete na način koji kao da je došao pravo iz neke od priča o Šerloku Holmsu.
Primer „Crvena nit“ – Artur Konan Dojl
Ljudi koji ne poznaju istoriju osuđeni su da je ponavljaju. Ljudi koji proždiru knjige svih vrsta su predodređeni da imaju bolji smisao za istoriju nego drugi, a posledica toga je da mogu videti obrasce, velike i male, i imaju predstavu kuda oni vode. Ne radi se samo o „velikim“ istorijskim obrascima kao što su fašizam ili ekonomski ciklusi, već i oni „mali“ obrasci po kojima deluju međuljudski odnosi, tolerancija drugačijih verovanja i pristupa životu, i briga o sebi.
Primer: „Biser koji je slomio školjku“ – Nadija Hašimi
6. Šerlokovska sposobnost opažanja
Čitanje nas uči da obraćamo pažnju. Sve što je potrebno je da ga jednom prevari potajni zlikovac iz knjige, ili prerušeni junak, i proždrljivi čitalac će se zakleti da ga više nikada neće obmanuti i da će ubuduće voditi pažnju o svim detaljima. Neizbežno ćemo tu osobinu početi da koristimo u svakodnevnom životu, i zateći ćemo sami sebe kako ljude koje srećemo posmatramo od glave do pete na način koji kao da je došao pravo iz neke od priča o Šerloku Holmsu.
Primer „Crvena nit“ – Artur Konan Dojl
7. Ekrani nam nisu neophodni
Proždrljivi čitaoci se ne plaše nestanka struje. Premda su digitalne knjige i elektronski čitači sjajne alatke, neko ko prosto uživa u čitanju radi samog čitanja, sjajno je pripremljen da opstane u svetu bez struje, katastrofama, zombi apokalipsama, i dugim letovima u kojima je na sedištu pritešnjen između neznanaca. Njemu nisu potrebni električna energija, ekrani, lozinke – sve što mu treba su reči.
Primer: „Kradljivica knjiga“ – Markus Zusak
8. Čvrsta koncentracija
Čitanje, naročito ono nezajažljivo, zahteva i uči koncentraciji. Vreme u kojem se pažnja održava na visokom nivou se produžava, rečnik poboljšava i ukorenjuje se sposobnost da se cene suptilnosti koje se nalaze ispod zapleta izloženog na površini. Kvalitet koncentracije i trajanje u kome se ona održava, sve više su važni u svetu u kome je sve manje ljudi poseduje, čime se ljubitelji knjiga postavljaju na mesto onih koji će naslediti Zemlju i zavladati nad carstvom idiota.
Primer: „Sedam Sunaca i Sedam Luna“ – Žoze Saramago
Proždrljivi čitaoci se ne plaše nestanka struje. Premda su digitalne knjige i elektronski čitači sjajne alatke, neko ko prosto uživa u čitanju radi samog čitanja, sjajno je pripremljen da opstane u svetu bez struje, katastrofama, zombi apokalipsama, i dugim letovima u kojima je na sedištu pritešnjen između neznanaca. Njemu nisu potrebni električna energija, ekrani, lozinke – sve što mu treba su reči.
Primer: „Kradljivica knjiga“ – Markus Zusak
8. Čvrsta koncentracija
Čitanje, naročito ono nezajažljivo, zahteva i uči koncentraciji. Vreme u kojem se pažnja održava na visokom nivou se produžava, rečnik poboljšava i ukorenjuje se sposobnost da se cene suptilnosti koje se nalaze ispod zapleta izloženog na površini. Kvalitet koncentracije i trajanje u kome se ona održava, sve više su važni u svetu u kome je sve manje ljudi poseduje, čime se ljubitelji knjiga postavljaju na mesto onih koji će naslediti Zemlju i zavladati nad carstvom idiota.
Primer: „Sedam Sunaca i Sedam Luna“ – Žoze Saramago
9. Upravljanje vremenom
Čitanje puno knjiga nije stvar ubijanja vremena pre spavanja. Potrebna je disciplina i planiranje da se sve one pređu. Što više knjiga uspemo da sabijemo tokom jedne sedmice, to bolji postajemo u iskorišćavanju svakog trenutka. Tu veštinu prenosimo u naše karijere i živote i koristimo je u bilo čemu gde nam je potrebno efikasna organizacija.
Primer: „Jedna Svanova ljubav“ – Marsel Prust
10. Pisanje
I na kraju, što više čitate bolje pišete. Nije slučajno da se u osnovi svih saveta vezanih za poboljšanje veštine pisanja, nalazi onaj u kome se nalaže da se što više čita. Proždrljivi čitaoci postaju bolji pisci, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što imamo više izvora iz kojih crpimo nadahnuće – a pisanje postaje još važnije u ovom dobu interneta, koje se, prilikom razmene informacija, naslanja na tekst.
Primer: „Moć kreativnosti“ – Džona Lerer
Izvor: www.barnesandnoble.com
Prevod: Vladimir Martinović
Čitanje puno knjiga nije stvar ubijanja vremena pre spavanja. Potrebna je disciplina i planiranje da se sve one pređu. Što više knjiga uspemo da sabijemo tokom jedne sedmice, to bolji postajemo u iskorišćavanju svakog trenutka. Tu veštinu prenosimo u naše karijere i živote i koristimo je u bilo čemu gde nam je potrebno efikasna organizacija.
Primer: „Jedna Svanova ljubav“ – Marsel Prust
10. Pisanje
I na kraju, što više čitate bolje pišete. Nije slučajno da se u osnovi svih saveta vezanih za poboljšanje veštine pisanja, nalazi onaj u kome se nalaže da se što više čita. Proždrljivi čitaoci postaju bolji pisci, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što imamo više izvora iz kojih crpimo nadahnuće – a pisanje postaje još važnije u ovom dobu interneta, koje se, prilikom razmene informacija, naslanja na tekst.
Primer: „Moć kreativnosti“ – Džona Lerer
Izvor: www.barnesandnoble.com
Prevod: Vladimir Martinović
