Šta nas čeka u 21. veku?
Posle knjige „Homo Deus“ Juval Noa Harari nije više nepoznato ime kod nas jer je to delo o budućnosti života na Zemlji i ovde bilo, kao i u svetu, na listi hitova, a sada je Laguna objavila njegovu novu knjigu „21 lekcija za 21. vek".
U predgovoru novom delu (prvi put objavljenom 2018. godine) Harari podseća da je po profesiji istoričar koji „može samo pokušati da ljudima pruži određenu jasnost sagledavanja i time doprinese da se izravnaju šanse na svetskom igralištu".
Harari je jedan od vodećih intelektualaca današnjice. Doktorirao je na Oksfordu i predaje svetsku istoriju na Univerzitetu u Jerusalimu. Dobitnik je mnogih nagrada, a postao je poznat širom sveta nakon knjige „Sapijens" o istoriji ljudske vrste. „Homo Deus" je prodat u više od četiri miliona primeraka i preveden na 50 jezika.
Hararija kao istoričara u novoj knjizi zanima postoji li pravda u istoriji (tvrdi da istorija nije fer) ima li istorija svoj pravac, da li ljudi postaju srećniji tokom istorije i koje i kakve etičke dileme pred nas postavlja uspon tehnologije u 21. veku. Iako je 21. vek već uveliko počeo, Harari je uveren da su neke promene već u toku (pretnja ekološkom katastrofom) i da je poslednji čas da se ljudski rod „uzme u pamet" i potrudi se da upozna sopstevni um „pre nego što algoritmi počnu da odlučuju umesto nas".
U „21 lekciji za 21. vek" Harari govori o tome šta se danas događa u svetu i koji je najdublji smisao ovih događaja. Kako su ocenili mnogi kritičari, ova knjiga je „veoma inteligentna, provokativna, prepuna oštrih uvida, i dovodi u pitanje osnove našeg pogleda na svet".
Prema autorovom viđenju, „tehnologija napreduje brže nego što mi uspevamo da je razumemo, a svet nikada nije bio tako polarizovan".
Oslanjajući se na ideje iz svojih prethodnih knjiga, Harari nas suočava sa životnim izazovima usled neprestanih, zbunjujućih promena. One utiču na našu egzistenciju i menjaju postojeće obrasce razmišljanja i delanja. Harari nas priprema za budućnost koja će se mnogo razlikovati od ovog trenutka i ukazuje nam na pitanja koja treba da postavimo sebi da bismo preživeli.
Autor u predgovoru objašnjava da knjiga nije zamišljena kao istorijska pripovest poput dve prethodne nego je pre skup izabranih lekcija koje se ne završavaju jednostavnim odgovorima, a cilj im je da podstaknu na dalja razmišljanja.
„Neki delovi knjige su usredsređeni na tehnologiju i njen razvoj, neki na politiku, neki na religiju, a neki na umetnost. Neka poglavlja slave ljudsku mudrost, dok neka bacaju svetlost na prelomnu ulogu ljudske gluposti, a ostaje sveobuhvatno pitanje šta se dešava u svetu danas i šta je duboki smisao tih dešavanja", objašnjava Harari.
Svakom problemu je posvećeno po jedno od 21 poglavlja: razvejane iluzije, posao, sloboda, jednakost, zajednica, civilizacija, nacionalizam, religija, imigracija, terorizam, rat, smernost, bog, sekularnost, neznanje, pravda, postistina, naučna fantastika, obrazovanje, smisao, meditacija.
Kroz ova poglavlja Harari nastoji da odgovori na pitanja kao što su: na šta treba da obratimo pažnju; čemu treba da učimo decu; kakve odluke treba da donesemo; šta se dešava upravo sada na planu informatičke i biotehnologhije; kako rešiti pitanje zapošljavanja jer će neškolovana nepotrebna radna snaga postajati globalno sve brojnija i što je još gore – beznačajnija.
Harari ne krije da su njegova lična opcija demokratija i liberalizam, ali kaže da je moguće da i ona pođe po zlu kao i prethodne političke opcije, no čovečanstvo ne može i ne treba da nađe nova rešenja za sve nevolje koje nam vise nad glavom.
Knjiga je možda manje zanimljiva od Hararijeve dve prethodne, ali je važna za svih sedam milijardi homo sapijensa jer ako se ne nađu razumni odgovori na sva postavljena pitanja, 22. vek će svakako biti gori nego ovaj u kome smo sada.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
U predgovoru novom delu (prvi put objavljenom 2018. godine) Harari podseća da je po profesiji istoričar koji „može samo pokušati da ljudima pruži određenu jasnost sagledavanja i time doprinese da se izravnaju šanse na svetskom igralištu".
Harari je jedan od vodećih intelektualaca današnjice. Doktorirao je na Oksfordu i predaje svetsku istoriju na Univerzitetu u Jerusalimu. Dobitnik je mnogih nagrada, a postao je poznat širom sveta nakon knjige „Sapijens" o istoriji ljudske vrste. „Homo Deus" je prodat u više od četiri miliona primeraka i preveden na 50 jezika.
Hararija kao istoričara u novoj knjizi zanima postoji li pravda u istoriji (tvrdi da istorija nije fer) ima li istorija svoj pravac, da li ljudi postaju srećniji tokom istorije i koje i kakve etičke dileme pred nas postavlja uspon tehnologije u 21. veku. Iako je 21. vek već uveliko počeo, Harari je uveren da su neke promene već u toku (pretnja ekološkom katastrofom) i da je poslednji čas da se ljudski rod „uzme u pamet" i potrudi se da upozna sopstevni um „pre nego što algoritmi počnu da odlučuju umesto nas".
U „21 lekciji za 21. vek" Harari govori o tome šta se danas događa u svetu i koji je najdublji smisao ovih događaja. Kako su ocenili mnogi kritičari, ova knjiga je „veoma inteligentna, provokativna, prepuna oštrih uvida, i dovodi u pitanje osnove našeg pogleda na svet".
Prema autorovom viđenju, „tehnologija napreduje brže nego što mi uspevamo da je razumemo, a svet nikada nije bio tako polarizovan".
Oslanjajući se na ideje iz svojih prethodnih knjiga, Harari nas suočava sa životnim izazovima usled neprestanih, zbunjujućih promena. One utiču na našu egzistenciju i menjaju postojeće obrasce razmišljanja i delanja. Harari nas priprema za budućnost koja će se mnogo razlikovati od ovog trenutka i ukazuje nam na pitanja koja treba da postavimo sebi da bismo preživeli.
Autor u predgovoru objašnjava da knjiga nije zamišljena kao istorijska pripovest poput dve prethodne nego je pre skup izabranih lekcija koje se ne završavaju jednostavnim odgovorima, a cilj im je da podstaknu na dalja razmišljanja.
„Neki delovi knjige su usredsređeni na tehnologiju i njen razvoj, neki na politiku, neki na religiju, a neki na umetnost. Neka poglavlja slave ljudsku mudrost, dok neka bacaju svetlost na prelomnu ulogu ljudske gluposti, a ostaje sveobuhvatno pitanje šta se dešava u svetu danas i šta je duboki smisao tih dešavanja", objašnjava Harari.
Svakom problemu je posvećeno po jedno od 21 poglavlja: razvejane iluzije, posao, sloboda, jednakost, zajednica, civilizacija, nacionalizam, religija, imigracija, terorizam, rat, smernost, bog, sekularnost, neznanje, pravda, postistina, naučna fantastika, obrazovanje, smisao, meditacija.
Kroz ova poglavlja Harari nastoji da odgovori na pitanja kao što su: na šta treba da obratimo pažnju; čemu treba da učimo decu; kakve odluke treba da donesemo; šta se dešava upravo sada na planu informatičke i biotehnologhije; kako rešiti pitanje zapošljavanja jer će neškolovana nepotrebna radna snaga postajati globalno sve brojnija i što je još gore – beznačajnija.
Harari ne krije da su njegova lična opcija demokratija i liberalizam, ali kaže da je moguće da i ona pođe po zlu kao i prethodne političke opcije, no čovečanstvo ne može i ne treba da nađe nova rešenja za sve nevolje koje nam vise nad glavom.
Knjiga je možda manje zanimljiva od Hararijeve dve prethodne, ali je važna za svih sedam milijardi homo sapijensa jer ako se ne nađu razumni odgovori na sva postavljena pitanja, 22. vek će svakako biti gori nego ovaj u kome smo sada.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
