Prikaz romana „Slika s morem“: Priča o umetnosti i prijateljstvu iz pera „savremenog Dikensa“
Ove nedelje predlažemo roman „Slika s morem“ Fredrika Bakmana u izdanju Lagune zbog kojeg je u stranoj štampi dobio epitet „savremenog Dikensa“. Dok je leto još u punom jeku, pravo je vreme da uronite u priču koja spaja umetnost i prijateljstvo i koja ostaje u nama dugo nakon poslednje pročitane stranice.
Bakman i ovoga puta potvrđuje svoj status majstora pripovedanja o običnim ljudima i njihovim neobičnim vezama, spajajući u romanu „Slika s morem“ nostalgičnu priču o mladalačkom prijateljstvu sa intrigantnom potragom za istinom skrivenom u umetničkom delu. Autor vešto balansira između duhovitih opaski i emotivnih trenutaka, čineći da se čitalac smeje i istovremeno oseti težinu neizrečenog.
Roman „Slika s morem“ obiluje i lepim i potresnim trenucima. Pratimo dve vremenske linije, priču o Luizi i priču o osobama sa njene omiljene slike, koja se odvija nekoliko decenija ranije. Radnja počinje dramatično, Luiza provaljuje na aukcijsku prodaju umetničkih predmeta zbog svoje fascinacije jednom od najskupljih slika na svetu koja krije priču od pre pedeset godina. Bogataši mrze ono što Luiza iscrtava na zidovima zgrada, ne zato što vole zidove, već zato što mrze činjenicu da postoje besplatne, lepe stvari. Njen bunt i grafiti podsećaju na radove Banksija, umetnika iz realnog života, čiji identitet nije potvrđen, a koji na zidovima širom sveta ostavlja slike sa jasnim porukama mira, ljubavi i tolerancije.
Odmah po dolasku na aukciju Luiza na zidu toaleta oslikava, kako ona kaže, „veoma realističan portret čuvara“. U stvari, naslikala je meduze jer, kako primećuje, one nemaju kičmu ni mozak. Njen revolt izvire iz uverenja da je stavljanje cene na umetničko delo najgori način da se ono uništi – cena je pečat koji ubija dušu slike.
Najskuplji eksponat te večeri, Sliku s morem, svi žele, ali je gledaju kao investiciju, ne kao umetničko delo. Privlači ih i zbog priče: slavni umetnik K. Jat je naslikao, navodno, sa samo četrnaest godina. Mnogi misle da je Luiza htela da uništi sliku. Istina je da je želela samo da je vidi, verujući da će joj to doneti posebno osećanje. Za nju Slika s morem ima veoma ličnu konotaciju. U rancu nosi razglednicu na kojoj je upravo ta slika i poruka od izmaštane mame da je čeka, što celoj priči daje duboke emocije. Na zidu je naslikala malu ribu – za drugaricu Fiš, koja više nije mogla da bude uz nju, a sanjale su da je vide zajedno. Luiza veruje da je Fiš odnela „klaustrofobija planete na kojoj je bila zarobljena“, a ne da je izvršila samobuistvo predoziranjem.
Zašto čitati ovu knjigu? Ako volite romane o umetnosti koji otkrivaju skrivene priče iza platna. Ako vas inspirišu priče o neobičnim prijateljstvima. Ako uživate u emotivnom, toplom i duhovitom pripovedanju.
Fiš će biti prisutna u romanu, jer pripovedanje ne teče linearno, a slika je ključ za otvaranje prepletenih linija. Na slici, u stvari, nije more, Luiza već na početku to ističe, već mol, na čijem kraju sede tri dečaka. Naslikao ih je neko ko je, Luiza oseća, bio potpuno slomljen iznutra. „Niko ne može tako verno naslikati prijateljstvo a da pre toga nije bio potpuno usamljeno dete… Ovo je slika smeha – i to možete razumeti samo ako ste puni rupa. Tada je smeh mala, dragocena stvar“, misli ona.
Onda je primetila nešto što su drugi prevideli: ispod umetnikovog potpisa, jedva vidljive, bile su sićušne lobanje. Roman nas potom vodi kroz: Luizin savremeni svet, pun besa i čežnje i leto iz prošlosti u malom primorskom mestu, kada su trojica dečaka, „više ne deca, a još ne odrasli“, gradili prijateljstvo puno smeha i tuge. To prijateljstvo, naslikano rukom umetnika koji je sam bio duboko usamljen, postaje most između prošlog i sadašnjeg vremena.
Likovi su živi i lako pamtljivi, sa svojim manama i vrlinama, a atmosfera malog primorskog grada priziva miris mora i senku tuge koja se u nama zadržava. Tematski, roman istražuje kako umetnost može sačuvati fragmente prošlih života i pretvoriti ih u univerzalnu priču o ljubavi, gubitku i povezanosti.
Bakman i u ovom romanu kombinuje humor, toplinu i melanholiju, stvarajući atmosferu u kojoj umetnost i prijateljstvo postaju sile koje oblikuju živote. To je dirljiva i optimistična priča o tome kako nas sećanja, ljubav i kreativnost mogu održati i povezati uprkos vremenu i udaljenosti.
„Slika s morem“ je nežno ispripovedana oda prijateljstvu i lepoti u najskromnijim trenucima, koja će podjednako dotaći i srce i razum.
Autor: Prof. dr Slađana Milenković
Izvor: sirmiuminfo.rs
Bakman i ovoga puta potvrđuje svoj status majstora pripovedanja o običnim ljudima i njihovim neobičnim vezama, spajajući u romanu „Slika s morem“ nostalgičnu priču o mladalačkom prijateljstvu sa intrigantnom potragom za istinom skrivenom u umetničkom delu. Autor vešto balansira između duhovitih opaski i emotivnih trenutaka, čineći da se čitalac smeje i istovremeno oseti težinu neizrečenog.
Roman „Slika s morem“ obiluje i lepim i potresnim trenucima. Pratimo dve vremenske linije, priču o Luizi i priču o osobama sa njene omiljene slike, koja se odvija nekoliko decenija ranije. Radnja počinje dramatično, Luiza provaljuje na aukcijsku prodaju umetničkih predmeta zbog svoje fascinacije jednom od najskupljih slika na svetu koja krije priču od pre pedeset godina. Bogataši mrze ono što Luiza iscrtava na zidovima zgrada, ne zato što vole zidove, već zato što mrze činjenicu da postoje besplatne, lepe stvari. Njen bunt i grafiti podsećaju na radove Banksija, umetnika iz realnog života, čiji identitet nije potvrđen, a koji na zidovima širom sveta ostavlja slike sa jasnim porukama mira, ljubavi i tolerancije.
Odmah po dolasku na aukciju Luiza na zidu toaleta oslikava, kako ona kaže, „veoma realističan portret čuvara“. U stvari, naslikala je meduze jer, kako primećuje, one nemaju kičmu ni mozak. Njen revolt izvire iz uverenja da je stavljanje cene na umetničko delo najgori način da se ono uništi – cena je pečat koji ubija dušu slike.
Najskuplji eksponat te večeri, Sliku s morem, svi žele, ali je gledaju kao investiciju, ne kao umetničko delo. Privlači ih i zbog priče: slavni umetnik K. Jat je naslikao, navodno, sa samo četrnaest godina. Mnogi misle da je Luiza htela da uništi sliku. Istina je da je želela samo da je vidi, verujući da će joj to doneti posebno osećanje. Za nju Slika s morem ima veoma ličnu konotaciju. U rancu nosi razglednicu na kojoj je upravo ta slika i poruka od izmaštane mame da je čeka, što celoj priči daje duboke emocije. Na zidu je naslikala malu ribu – za drugaricu Fiš, koja više nije mogla da bude uz nju, a sanjale su da je vide zajedno. Luiza veruje da je Fiš odnela „klaustrofobija planete na kojoj je bila zarobljena“, a ne da je izvršila samobuistvo predoziranjem.
Zašto čitati ovu knjigu? Ako volite romane o umetnosti koji otkrivaju skrivene priče iza platna. Ako vas inspirišu priče o neobičnim prijateljstvima. Ako uživate u emotivnom, toplom i duhovitom pripovedanju.
Fiš će biti prisutna u romanu, jer pripovedanje ne teče linearno, a slika je ključ za otvaranje prepletenih linija. Na slici, u stvari, nije more, Luiza već na početku to ističe, već mol, na čijem kraju sede tri dečaka. Naslikao ih je neko ko je, Luiza oseća, bio potpuno slomljen iznutra. „Niko ne može tako verno naslikati prijateljstvo a da pre toga nije bio potpuno usamljeno dete… Ovo je slika smeha – i to možete razumeti samo ako ste puni rupa. Tada je smeh mala, dragocena stvar“, misli ona.
Onda je primetila nešto što su drugi prevideli: ispod umetnikovog potpisa, jedva vidljive, bile su sićušne lobanje. Roman nas potom vodi kroz: Luizin savremeni svet, pun besa i čežnje i leto iz prošlosti u malom primorskom mestu, kada su trojica dečaka, „više ne deca, a još ne odrasli“, gradili prijateljstvo puno smeha i tuge. To prijateljstvo, naslikano rukom umetnika koji je sam bio duboko usamljen, postaje most između prošlog i sadašnjeg vremena.
Likovi su živi i lako pamtljivi, sa svojim manama i vrlinama, a atmosfera malog primorskog grada priziva miris mora i senku tuge koja se u nama zadržava. Tematski, roman istražuje kako umetnost može sačuvati fragmente prošlih života i pretvoriti ih u univerzalnu priču o ljubavi, gubitku i povezanosti.
Bakman i u ovom romanu kombinuje humor, toplinu i melanholiju, stvarajući atmosferu u kojoj umetnost i prijateljstvo postaju sile koje oblikuju živote. To je dirljiva i optimistična priča o tome kako nas sećanja, ljubav i kreativnost mogu održati i povezati uprkos vremenu i udaljenosti.
„Slika s morem“ je nežno ispripovedana oda prijateljstvu i lepoti u najskromnijim trenucima, koja će podjednako dotaći i srce i razum.
Autor: Prof. dr Slađana Milenković
Izvor: sirmiuminfo.rs
