Prikaz romana „Skrivena devojka“: Lusinda Rajli ponovo hara književnom scenom
Kada je Lusinda Rajli preminula 2021. godine, čitaoci su verovali da je tu zaista kraj. Međutim, od tada je njen sin Hari Vitaker završio njenu poslednju, nedovršenu knjigu iz serijala Sedam sestara, pod nazivom „Atlas – priča Tate Solta“. Sada je, na radost njenih obožavaoca, revidirao jedan od njenih ranijih romana (prvobitno objavljen 1993. godine pod naslovom „Skrivena lepota“) koji je objavila pod imenom Lusinda Edmonds. I to pod novim naslovom – „Skrivena devojka“. Možda nije najjasnije koliko je Hari doprineo narativu, ali u predgovoru navodi da je „osvežio i osavremenio tekst“ u nameri da pomogne da „’Edmondsova’ pređe u ‘Rajlijevu’“.
Nakon kratkog uvoda upoznajemo našu junakinju Liju Tompson, stidljivu tinejdžerku koja živi sa roditeljima u Jorkširu tokom 1970-ih. Lija nema velike planove za budućnost – njeno vreme ispunjeno je školskim obavezama i pomaganjem majci oko poslova u domaćinstvu na velikom imanju u vlasništvu Rouz Delansi. Lija ne smatra sebe posebnom. Ima prirodnu lepotu, ali je u senci samouverenijih devojaka poput Mirande, usvojene ćerke gospođe Delansi. Ipak, Liju, a ne Mirandu, primećuje modna agencija iz Londona, i u nekoliko narednih godina ona postaje jedan od najpoznatijih svetskih modela.
U drugoj vremenskoj liniji pratimo dvoje dece tokom Drugog svetskog rata u Poljskoj – mladu Rouz (koju je tada krasilo ime Roza) i njenog brata Dejvida. Rouz i Dejvid su iz jevrejske porodice i, poput mnogih poljskih Jevreja, proživljavaju strahote, premda imaju ogromnu sreću što preživljavaju rat. Deo napetosti se verovatno gubi jer već znamo da su Rouz i Dejvid živi krajem 1970-ih – Rouz se pominje već u prvoj glavi kao polupenzionisana umetnica koja živi u Jorkširu sa svojim starijim sinom Majlsom i Mirandom, dok je Dejvid uspešan biznismen i udovac koji ima sina tinejdžera Breta. Ipak, i dalje je veoma potresno čitati o svemu što su morali da prežive na putu do stabilnog života.
Iako je narativ o ratnim godinama važan za živote mlađe generacije – na načine koje oni sami ne razumeju sve do kasnije – veći deo romana posvećen je priči iz „sadašnjosti“ (1970-ih i 1980-ih). Isprva sam mislila da će ovo biti pitka i površna priča o glamuroznom životu slavnih ličnosti, ali sam ubrzo otkrila da se tu krije mnogo više dubine. Rajlijeva istražuje mračnu stranu slave i modne industrije, uključujući iskušenja droge i alkohola, pritisak da se uspe, unutrašnju borbu i konkurenciju, kao i muškarce koji samo žele da iskoriste lepe mlade žene. Neki događaji koji su zadesili Lijinu prijateljicu Dženi naročito su potresni, i verujem da će svi oni koji se late ove knjige očekujući lagano štivo biti iznenađeni temama koje obrađuje.
Pred čitaocima je zapravo četvrta knjiga Lusinde Edmonds koja je ponovo izdata pod novim naslovom, nakon „Arije“ (koja je postala „Mala Italijanka“), „Ne baš anđela“ (koja je postala „Anđeosko drvo“) i „Videti duplo“ (koja je postala „Ljubavno pismo“), ali ih je sama Lusinda preradila i objavila za života. Pitam se da li će Hari preraditi još neki od „Edmonds romana“ – ili će se možda odlučiti na korak da napiše sopstvenu knjigu.
Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Laguna
Nakon kratkog uvoda upoznajemo našu junakinju Liju Tompson, stidljivu tinejdžerku koja živi sa roditeljima u Jorkširu tokom 1970-ih. Lija nema velike planove za budućnost – njeno vreme ispunjeno je školskim obavezama i pomaganjem majci oko poslova u domaćinstvu na velikom imanju u vlasništvu Rouz Delansi. Lija ne smatra sebe posebnom. Ima prirodnu lepotu, ali je u senci samouverenijih devojaka poput Mirande, usvojene ćerke gospođe Delansi. Ipak, Liju, a ne Mirandu, primećuje modna agencija iz Londona, i u nekoliko narednih godina ona postaje jedan od najpoznatijih svetskih modela.
U drugoj vremenskoj liniji pratimo dvoje dece tokom Drugog svetskog rata u Poljskoj – mladu Rouz (koju je tada krasilo ime Roza) i njenog brata Dejvida. Rouz i Dejvid su iz jevrejske porodice i, poput mnogih poljskih Jevreja, proživljavaju strahote, premda imaju ogromnu sreću što preživljavaju rat. Deo napetosti se verovatno gubi jer već znamo da su Rouz i Dejvid živi krajem 1970-ih – Rouz se pominje već u prvoj glavi kao polupenzionisana umetnica koja živi u Jorkširu sa svojim starijim sinom Majlsom i Mirandom, dok je Dejvid uspešan biznismen i udovac koji ima sina tinejdžera Breta. Ipak, i dalje je veoma potresno čitati o svemu što su morali da prežive na putu do stabilnog života.
Iako je narativ o ratnim godinama važan za živote mlađe generacije – na načine koje oni sami ne razumeju sve do kasnije – veći deo romana posvećen je priči iz „sadašnjosti“ (1970-ih i 1980-ih). Isprva sam mislila da će ovo biti pitka i površna priča o glamuroznom životu slavnih ličnosti, ali sam ubrzo otkrila da se tu krije mnogo više dubine. Rajlijeva istražuje mračnu stranu slave i modne industrije, uključujući iskušenja droge i alkohola, pritisak da se uspe, unutrašnju borbu i konkurenciju, kao i muškarce koji samo žele da iskoriste lepe mlade žene. Neki događaji koji su zadesili Lijinu prijateljicu Dženi naročito su potresni, i verujem da će svi oni koji se late ove knjige očekujući lagano štivo biti iznenađeni temama koje obrađuje.
Pred čitaocima je zapravo četvrta knjiga Lusinde Edmonds koja je ponovo izdata pod novim naslovom, nakon „Arije“ (koja je postala „Mala Italijanka“), „Ne baš anđela“ (koja je postala „Anđeosko drvo“) i „Videti duplo“ (koja je postala „Ljubavno pismo“), ali ih je sama Lusinda preradila i objavila za života. Pitam se da li će Hari preraditi još neki od „Edmonds romana“ – ili će se možda odlučiti na korak da napiše sopstvenu knjigu.
Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Laguna
