Trejsi Ševalije, autorka bestselera „Devojka sa bisernom minđušom“, u spravljanju svog novog istorijskog koktela poslužila se već dobro poznatim sastojcima. Rezultat njenog truda je pitak književni napitak, čija je radnja smeštena u poslednju deceniju 18. veka, a u radnji se pojavljuju ličnosti poput Filipa Estlija, tvorac modernog cirkusa, i buntovni pesnik i ilustrator Vilijam Blejk.

Blejk u priču ulazi stupivši u vidno polje Džema Kelaveja, dečaka koji se sa porodicom tek doselio u londonsku četvrt Lambet. Usred buke, magle i uobičajene gradske vreve, pažnju Džema i njegove sestre Mejzi privlači pojava njihovog najbližeg suseda, zdepastog čoveka gustih obrva i prodornih sivih očiju, koji na glavi nosi crvenu kapu u znak solidarnosti sa francuskim jakobincima. Njihovu radoznalost deli i Džemova vršnjakinja Megi, žilava i temperamentna devojčica iz kraja. Megi ubrzo postaje njihova prijateljica i vodič, a na kraju i njihov spasilac.

Ako bolje razmislimo, daleko precizniji naslov za ovu knjigu bio bi „Avantura Džema, Mejzi i Megi u istorijski verno prikazanom Londonu“, budući da njihovi smeli izleti iz sigurnosti detinjstva i roditeljskog doma obezbeđuju uzbuđenje u ovoj priči. Dok prati troje mladih protagonista kroz metež prljave metropole, Trejsi Ševalije, kako smo već navikli, veliku pažnju posvećuje detaljima. Već na uvodnim stranicama nalaze se opisi proizvodnje dugmadi i vindzorskih stolica, nastupa hodača na opuštenom konopcu i konja u Estlijevom cirkusu, kao i izgleda naselja Herkul u kome žive njeni junaci.

Kao naivni došljaci sa sela, Džem i Mejzi se upoznaju sa izazovima života u velikom gradu, dok se gradskoj devojčici Megi vraća nešto od prvobitne nevinosti, koju su joj oteli njena dikensovska porodica, rad u fabrici i misteriozni incident na Stazi koljača. Ukratko, oni u stvarnom životu izvode Pesme nevinosti i iskustva, koje njihov neobični sused piše, ilustruje i štampa. A u slučaju da nam paralele nisu dovoljno očigledne, autorka nas s vremena na vreme časti i prilično nezgrapnim razgovorima između dece i pesnika, koji bi trebalo da nam još doslovnije objasne da je „napetost između suprotnosti ono što nas čini onim što jesmo“.

U sceni koja bi trebalo da predstavlja klimaks radnje, ispred Blejkove kuće se okuplja rulja, zahtevajući od njega da potpiše deklaraciju odanosti britanskoj monarhiji. Ali ovaj incident, uobličen tako da posluži kao slika antijakobinskog terora u Engleskoj, pojavljuje se praktično niotkuda, zauzima jedno jedino poglavlje, nije naročito strašan i uglavnom služi kao mizanscen za Džemov i Megin prvi poljubac.

Samom poljupcu se zaista ništa ne može zameriti. U „Plamenom sjaju“, kao i u prethodnim romanima, talenat Trejsi Ševalije do punog izražaja dolazi u opisima seksualnosti adolescenata. Ovaj roman bi najbolje bilo svrstati u tinejdžersku literaturu. Iako je reč o respektabilnom žanru, očigledno je da to nije bila namera autorke. Ali ako joj uspe da nove generacije upozna sa egzaltiranim stvaralaštvom Vilijama Blejka, može biti ponosna onim što je postigla.

Autor: Džuli Vitis Šlek
Izvor: tchevalier.com
Prevod: Jelena Tanasković