Prikaz romana „Carstvo sunca“

Balard, jedan od najboljih britanskih pisaca „novog talasa“ naučne fantastike, u ovoj knjizi se okreće autobiografskoj fikciji – uz svež i očigledno detaljan osvrt na svoja dečačka iskustva u periodu od 1942-1945, kao begunac i zatvorenik tokom japanske okupacije Šangaja. Džim, prevremeni/bolešljivi sin engleskih iseljenika ima jedanaest godina u predvečerje Perl Harbora i živi u Šangaju – gde su leševi i sakaćenja svakodnevnica, scene koje se samo malo menjaju s dolaskom rata. („Ratovi su uvek osnaživali Šangaj, ubrzavali puls njegovih zakrčenih ulica. Čak su i leševi u jarkovima pokraj puta delovali živahnije.“) Nakon što se razdvoji od roditelja tokom prvog japanskog napada, Džim u početku ostaje veseli avanturista: živi sam u kolonijalnom delu grada, opstajući tako što skuplja otpatke, vozi bicikl, pa čak i obavljajući sitne poslove za japanske patrole. Međutim, stanje se uskoro menja, i njegova sudbina Haklberija Fina prerasta u noćnu moru – povezuje se sa očajnim američkim trgovačkim mornarima (koji uzaludno pokušavaju da ga prodaju). Nakon što ga uhvate japanci, dečak odlazi iz očajnog centra u Lunghua logor. Njegovi radni dani uključuju krijumčarenje krompira, časove latinskog sa Dr. Rensomom, svakodnevno osmatranje vazdušnih napada, kopanje grobova, igranje šaha. On neumoljivo opstaje, privlači ga moć japanskih vojnika, naočigled nesvesan strahota oko njega, uživa u „grešnim uzbuđenjima“ rata. Džim počinje da se pribojava neizbežnog mira – šetajući među leševima „kako bi sakrio nesigurnosti od nastupajućeg sveta van kampa“. Ali najveća strahota rata tek dolazi: nasilni marš zatvorenika od kampa do pristaništa Nantao, umiranje od gladi, surove egzekucije i kineski neprijatelji koji ubrzo smenjuju desetkovane Japance... da bi se ispostavilo da su Džimovi američki prijatelji iste takve zveri. („Sve smrti i sva glad bile su za njega poput isečka iz neke smušene drame koja se odvija pokraj puta i koju on posmatra kroz prozore bjuika, okrutna predstava poput onih javnih pogubljenja davljenjem u Šangaju, koja su britanski i američki mornari gledali kada bi se iskrcali i prošetali po gradu.“) Sumoran, jeziv i svirepo bezosećajan roman: nesuminjivo zastrašujuć prikaz strašnih nedela i svedočanstvo napora za preživljavanjem.

Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Miloš Vulikić