Prikaz novog romana Vargasa Ljose „Burna vremena“
„Burna vremena“ – poslednji roman peruanskog Nobelovca Marija Vargasa Ljose – nesumnjivo je najbolje delo pisca od „Jarčeve fešte“ s kojom čini pripovedačku celinu. Već komotno zašao u devetu deceniju života, Vargas Ljosa je još jednom iznenadio i čitaoce i kritiku neočekivanom stvaralačkom svežinom i delom izuzetnog književnog kvaliteta.
Iako na nivou sadržaja ostaje u svojim omiljenim vodama „političkog čarobnog realizma“ koji oscilira između diktature i demokratije, ova podebela knjiga ima dinamiku bestselera koji se ne ispušta iz ruku. Ponovo čitamo višeslojnog Vargasa u najboljem izdanju, neosetljivog na ustupke političkoj korektnosti, uvek provokativnog izazivača estetičkih, etičkih i političkih polemika. Politički triler smešten u Gvatemalu, Dominikansku Republiku, SAD i neke srednjoameričke zemlje u jeku hladnog rata pedesetih godina prošlog veka, nije samo roman ideja, slika epohe ili suspens, već i vrlo savremena demonstracija da naše doba nije izmislilo „fake news“ (lažne vesti) i da su centri moći odavno umeli da koriste makijavelističku medijsku propagandu za prekrajanje istorije po svom aršinu.
Pripovedačka tehnika nije linearna, mada na neki način jeste hronološka; knjiga u kojoj se pojavljuju neki od najupečatljivijih likova „Jarčeve fešte“ pisana je mozaički, prepuna iskričavih dijaloga, i po tome podseća na najbolje stranice Vargasovog romana „Razgovor u Katedrali“, ili na suspens koji „vuče“ čitaoca u njegovom delu „Ko je ubio Palomina Molera“.
Okosnica romana su događaji vezani za za vojni puč koji je vlada SAD uz pomoć Cije orkestrirala protiv demokratski orijentisanog predsednika Hakoba Arbensa koji je pokušavao da demokratizuje Gvatemalu, upravo po uzoru na SAD, ali je time ugrozio interese tada svemoćne amričke kompanije Junajted Frut. Da bi ga svrgla sa vlasti, Junajted frut, a potom i vlada SAD, organizovali su medijsku kampanju šireći izmišljene glasine da Gvatemala postaje sovjetska marioneta u regionu, što je, po mišljenju autora, dovelo do antikomunističke histerije, navelo Fidela Kastra da kubansku revoluciju pretvori u komunističku autokratiju, posejalo ultralevičarske gerile širom kontinenta i izazvalo reakciju uspostavljanja svirepih vojnih diktatura koje su, uz podršku SAD, decenijama vladale Latinskom Amerikom.
Osim žestoke kritike kako ekstremene desnice tako i autoritarne levice, možda prvi put u svom opusu, Nobelovac je u jednom romanu stvorio tri velika ženska lika koja neće postati pamfletski uzori Me too pokreta, ali će doprineti današnjoj osudi mačizma i jačanju svesti o ravnopravnosti muškaraca i žena.
Pred nama je jedan veliki roman istovremeno tradicionalan i veoma savremen, uzbudljiv poput „Avantura nevaljale devojčice“ i „Jarčeve fešte“ kojim autor neće steći mnogo novih prijatelja ali će svakako dobiti nove odane čitaoce.
Autor: Branko Anđić
Iako na nivou sadržaja ostaje u svojim omiljenim vodama „političkog čarobnog realizma“ koji oscilira između diktature i demokratije, ova podebela knjiga ima dinamiku bestselera koji se ne ispušta iz ruku. Ponovo čitamo višeslojnog Vargasa u najboljem izdanju, neosetljivog na ustupke političkoj korektnosti, uvek provokativnog izazivača estetičkih, etičkih i političkih polemika. Politički triler smešten u Gvatemalu, Dominikansku Republiku, SAD i neke srednjoameričke zemlje u jeku hladnog rata pedesetih godina prošlog veka, nije samo roman ideja, slika epohe ili suspens, već i vrlo savremena demonstracija da naše doba nije izmislilo „fake news“ (lažne vesti) i da su centri moći odavno umeli da koriste makijavelističku medijsku propagandu za prekrajanje istorije po svom aršinu.
Pripovedačka tehnika nije linearna, mada na neki način jeste hronološka; knjiga u kojoj se pojavljuju neki od najupečatljivijih likova „Jarčeve fešte“ pisana je mozaički, prepuna iskričavih dijaloga, i po tome podseća na najbolje stranice Vargasovog romana „Razgovor u Katedrali“, ili na suspens koji „vuče“ čitaoca u njegovom delu „Ko je ubio Palomina Molera“.
Okosnica romana su događaji vezani za za vojni puč koji je vlada SAD uz pomoć Cije orkestrirala protiv demokratski orijentisanog predsednika Hakoba Arbensa koji je pokušavao da demokratizuje Gvatemalu, upravo po uzoru na SAD, ali je time ugrozio interese tada svemoćne amričke kompanije Junajted Frut. Da bi ga svrgla sa vlasti, Junajted frut, a potom i vlada SAD, organizovali su medijsku kampanju šireći izmišljene glasine da Gvatemala postaje sovjetska marioneta u regionu, što je, po mišljenju autora, dovelo do antikomunističke histerije, navelo Fidela Kastra da kubansku revoluciju pretvori u komunističku autokratiju, posejalo ultralevičarske gerile širom kontinenta i izazvalo reakciju uspostavljanja svirepih vojnih diktatura koje su, uz podršku SAD, decenijama vladale Latinskom Amerikom.
Osim žestoke kritike kako ekstremene desnice tako i autoritarne levice, možda prvi put u svom opusu, Nobelovac je u jednom romanu stvorio tri velika ženska lika koja neće postati pamfletski uzori Me too pokreta, ali će doprineti današnjoj osudi mačizma i jačanju svesti o ravnopravnosti muškaraca i žena.
Pred nama je jedan veliki roman istovremeno tradicionalan i veoma savremen, uzbudljiv poput „Avantura nevaljale devojčice“ i „Jarčeve fešte“ kojim autor neće steći mnogo novih prijatelja ali će svakako dobiti nove odane čitaoce.
Autor: Branko Anđić
