Dok već nekoliko godina svet prolazi kroz ekonomsku krizu koja nikako ne popušta, možda bi bilo zanimljivo proučiti „Najkraću istoriju ekonomije“ Endrua Lija jer nam u njoj otkriva skrivene ekonomske sile koje stoje iza ratova, inovacija i društvenih promena, i koje i danas deluju na privredu, što otvoreno, što potajno, iza kulisa. Ovo nadasve praktično spakovano delo pridružuje se popularnom publicističkom serijalu koji već uključuje „Najkraću istoriju sveta“, „Najkraću istoriju Evrope“, „Najkraću istoriju Kine“ i „Najkraću istoriju Indije“, i koji će uskoro biti proširen i sa „Najkraćom istorijom Japana“. Serijal koji će vam otvoriti horizonte i podstaći vaš um da razmišlja i sagledava svet oko sebe analitički povezivanjem uzroka i posledica. Kako je, recimo, Maov rat protiv vrabaca u Kini doveo do izbijanja sveopšte gladi i kraha privrede, savršena je ilustracija tih uzročno-posledičnih tokova.

Od razvoja poljoprivrede i industrijske revolucije, do savremene globalizacije, mnogi su faktori uticali na razvoj ili zastoje u ekonomiji, a ne treba izostaviti ni ljudski faktor u vidu ratova i politike, kao ni majku prirodu i njene klimatske promene. Li ništa od toga neće preskočiti dok nam pomaže da steknemo bolje razumevanje tokova koji svakodnevno utiču na naš život. Kako je upravo ekonomija uticala na to da, recimo, Evropa kolonizuje Afriku, a ne Afrika Evropu, ili na to da upravo saveznici pobede u Prvom i Drugom svetskom ratu, neka su od praktičnih i zanimljivih pitanja na koja će nam ova nevelika, ali nadasve zanimljiva i razumljiva knjiga dati odgovore.

Počev od agrikulturne revolucije koja je dovela do stvaranja drevnih civilizacija i potom doba jedrenjaka koji će poboljšati transport i nabavku robe (i robova), Li će nas dovesti i do industrijske revolucije koja će izazvati ekonomski rast i dovesti do globalizacije koja će potom spojiti svet kao nikada ranije. Pišući izuzetno jasno i svedeno, Li nam na jedan krajnje jednostavan način razjašnjava sve procese koji su međusobnim nadovezivanjem doveli do razvoja privrede.

Saznaćemo i da razvoj stoji kada su troškovi rada niski i da je konkurencija dobra jer podstiče inovacije. Istražićemo i pojavu novca i njegov potonji učinak, kao i uticaj razvoja pismenosti u srednjem veku na privredni rast, ali i kako je kuga, pobivši skoro sto miliona ljudi u 14. veku, dramatično podigla zarade i poboljšala život seljaka (onih koji su bili dovoljno srećni da prežive) zbog pada cene najma zemlje. Saznaćemo i kako su se iz kolonijalizma u 16. veku rodile prve internacionalne megakompanije za trgovinu robom iz egzotičnih krajeva koje će potom prerasti u prva deoničarska društva. Tad su se javila i prva osiguravajuća društva da pokriju rizike trgovanja. Li će nam objasniti i kako su loše privredne godine, kad žetve podbace, uticale na lov na veštice. Tražeći žrtve na koje bi svalile krivicu za glad i bedu, neke države su u 16. i 17. veku ubile i do milion ljudi zbog navodnog veštičarenja.

U drugom delu knjige saznaćemo kako su Prvi i Drugi svetski rat uticali na privredu, kako se svet borio s inflacijama, da li treba da se već sada pripremamo za budući svet kojem usled sveopšte robotizacije neće biti potrebni radnici, a Li će nam objasniti i kako klimatske promene menjaju tržište i, što je nama možda najzanimljivije, kako korupcija negativno utiče na ekonomski rast i razara privredu i društvo. Nek nam je za nauk!

Autor: Miroslav Bašić Palković