Prikaz knjige „Moša pismonoša“: Torba puna tajni kojima treba odoleti
Iako veoma nepoželjni u bibliotekama zbog zuba koje oštre na koricama i stranicama knjiga koje očas pretvore u građu za svoja gnezda, miševi su često nezaboravni junaci književnih dela za decu. Baš kao i u stvarnosti, oni u knjigama za najmlađe neprestano grickaju na sve što naiđu, ciče i bezglavo jure iz pesme u priču, iz poglavlja u poglavlje romana, vešto izbegavajući metle i papuče. Njihove namere da savladaju neveliko rastojanje (na primer, put od svoje rupe u zidu do police sa koje omamljujuće miriše komadić sira) često su opisane kao pravi životni izazovi i dinamične pustolovine u kojima istinski uživaju oni koji tek postaju čitaoci. To je lako objašnjivo: tih nekoliko metara, u skoro svakom literarnom ostvarenju, za dugorepog majušnog stvora pretvaraju se bezmalo u brisani prostor, jer su u književnosti za decu od miševa jedino brojnije mačke (a od mačaka, nimalo slučajno, više ima jedino pasa!).
Ovdašnji mladi čitaoci nedavno su dobili priliku da upoznaju još jednog takvog književnog junaka, koga će, skoro je izvesno, zavoleti kao već čuvene predstavnike njegovog, u stvarnosti, od ljudi ne baš omiljenog roda. Posle Džeronima Stiltona, Desperoa, Miša Šiša, Mišketara, Ruminija, Gliše i Miše, krupnookog mišića za koga je uspavanku otpevušila Jelica Greganović, čuvenog nezahvalnika sa kojim nas je upoznao Duško Radović, Ršumovoggripoznog junaka ili mladoženje kome u Zmajevoj pesmi na venčanje dolazi nepoželjni gost, zahvaljujući prevodu Dijane Radinović pred najmlađe čitaoce izlazi miš u besprekorno urednoj, jarkocrvenoj uniformi, sa teškom poštanskom torbom o ramenu.
Šarmantni junak, koga je nacrtala britanska autorka Kler Pauel napisavši o njegovim pustolovinama niz lako čitljivih, duhovitih i zabavnih romana, ime Moša dobio je sasvim slučajno. Naime, jednom aljkavom matičaru je na stranicu pala kap žirove tinte i tek ispisano slovo „i“ pretvorila u „o“. Zauvek obeležen imenom koje je posledica administrativnog nemara, maleni Moša želi da postane sasvim drugačiji službenik. Budući poštonoša se brižljivo priprema za prvi radni dan: pažljivo odeva radno odelo na kome su dugmad izglancana do visokog sjaja, doteruje brkove koji su znak da je dorastao pravilima službe u koju upravo treba da stupi i pomalo nesigurno izlazi iz doma u kome živi njegova brojna, dugorepa porodica.
Možda nam se posao poštonoše u Malom Jarku na prvi pogled može učiniti jednoličnim, pa čak i ne preterano zahtevnim, ali već mapa – koju kao osnovno sredstvo za rad Moša dobija – ne govori u prilog tome. Jer Mali Jarak, mestašce naseljeno brojnim životinjskim vrstama i njihovim autentičnim predstavnicima, sastoji se od mnoštva raštrkanih naselja u koja se, sudeći već po toponimima, nije sasvim bezbedno zaputiti. Za neiskusnog Mošu, sve to predstavlja odlučujući ispit. Kada potom upozna neljubazne kolege, čuje bezbroj zbunjujućih informacija i dobije svoj prvi zadatak, posumnjaće u sebe, u svoje znanje i sposobnosti. Ipak, pismo koje je dobio od tetke Ade, penzionerke koja je nekada važila za najbolju poštarku u istoriji čitavog kraja, značiće mu više od uobičajene čestitke i blagonaklonog saveta. Rečenica koju je ispisala na kraju svoje poruke (i glasi: „A to što si mali ne znači da nisi hrabar“) postaće dragoceno ohrabrenje novopečenom poštarskom službeniku kad god se bude suočio sa, naizgled, bezizlaznom situacijom.
Savladavajući prepreke koje se jedna za drugom nižu u furioznom tempu, maleni ali istrajni poštonoša će, ipak, isporučiti sve misteriozne pošiljke iz svoje preteške torbe. Učiniće i mnogo više od onoga što je propisano službenim pravilnikom: izboriće se za pravdu razotkrivši jednog samoljubivog prevaranta. Pritom će steći i pomalo luckastu, ali odanu prijateljicu uz koju su uzbuđenja neminovna, a zabava zagarantovana.
Čini se da će čitaoci urnebesne knjige „Moša pismonoša“ s nestrpljenjem iščekivati da Izdavačka kuća Laguna objavi prevod narednog ostvarenja Kler Pauel. Do tada, uz autorkina uputstva, mogu naučiti da bez muke nacrtaju Mošu sa torbom do vrha napunjenom tajnama kojima svaki pravi poštar mora odoleti. Kad mu je prvi radni dan doneo ovoliko uzbuđenja – a da se pritom niodakle još nije pojavila čak ni jedna jedina mačka – možemo samo naslutiti avanture koje ga očekuju dok svakodnevno raznosi pošiljke ekscentričnim primaocima širom Malog Jarka!
Autor: Olivera Nedeljković
Ovdašnji mladi čitaoci nedavno su dobili priliku da upoznaju još jednog takvog književnog junaka, koga će, skoro je izvesno, zavoleti kao već čuvene predstavnike njegovog, u stvarnosti, od ljudi ne baš omiljenog roda. Posle Džeronima Stiltona, Desperoa, Miša Šiša, Mišketara, Ruminija, Gliše i Miše, krupnookog mišića za koga je uspavanku otpevušila Jelica Greganović, čuvenog nezahvalnika sa kojim nas je upoznao Duško Radović, Ršumovoggripoznog junaka ili mladoženje kome u Zmajevoj pesmi na venčanje dolazi nepoželjni gost, zahvaljujući prevodu Dijane Radinović pred najmlađe čitaoce izlazi miš u besprekorno urednoj, jarkocrvenoj uniformi, sa teškom poštanskom torbom o ramenu.
Šarmantni junak, koga je nacrtala britanska autorka Kler Pauel napisavši o njegovim pustolovinama niz lako čitljivih, duhovitih i zabavnih romana, ime Moša dobio je sasvim slučajno. Naime, jednom aljkavom matičaru je na stranicu pala kap žirove tinte i tek ispisano slovo „i“ pretvorila u „o“. Zauvek obeležen imenom koje je posledica administrativnog nemara, maleni Moša želi da postane sasvim drugačiji službenik. Budući poštonoša se brižljivo priprema za prvi radni dan: pažljivo odeva radno odelo na kome su dugmad izglancana do visokog sjaja, doteruje brkove koji su znak da je dorastao pravilima službe u koju upravo treba da stupi i pomalo nesigurno izlazi iz doma u kome živi njegova brojna, dugorepa porodica.
Možda nam se posao poštonoše u Malom Jarku na prvi pogled može učiniti jednoličnim, pa čak i ne preterano zahtevnim, ali već mapa – koju kao osnovno sredstvo za rad Moša dobija – ne govori u prilog tome. Jer Mali Jarak, mestašce naseljeno brojnim životinjskim vrstama i njihovim autentičnim predstavnicima, sastoji se od mnoštva raštrkanih naselja u koja se, sudeći već po toponimima, nije sasvim bezbedno zaputiti. Za neiskusnog Mošu, sve to predstavlja odlučujući ispit. Kada potom upozna neljubazne kolege, čuje bezbroj zbunjujućih informacija i dobije svoj prvi zadatak, posumnjaće u sebe, u svoje znanje i sposobnosti. Ipak, pismo koje je dobio od tetke Ade, penzionerke koja je nekada važila za najbolju poštarku u istoriji čitavog kraja, značiće mu više od uobičajene čestitke i blagonaklonog saveta. Rečenica koju je ispisala na kraju svoje poruke (i glasi: „A to što si mali ne znači da nisi hrabar“) postaće dragoceno ohrabrenje novopečenom poštarskom službeniku kad god se bude suočio sa, naizgled, bezizlaznom situacijom.
Savladavajući prepreke koje se jedna za drugom nižu u furioznom tempu, maleni ali istrajni poštonoša će, ipak, isporučiti sve misteriozne pošiljke iz svoje preteške torbe. Učiniće i mnogo više od onoga što je propisano službenim pravilnikom: izboriće se za pravdu razotkrivši jednog samoljubivog prevaranta. Pritom će steći i pomalo luckastu, ali odanu prijateljicu uz koju su uzbuđenja neminovna, a zabava zagarantovana.
Čini se da će čitaoci urnebesne knjige „Moša pismonoša“ s nestrpljenjem iščekivati da Izdavačka kuća Laguna objavi prevod narednog ostvarenja Kler Pauel. Do tada, uz autorkina uputstva, mogu naučiti da bez muke nacrtaju Mošu sa torbom do vrha napunjenom tajnama kojima svaki pravi poštar mora odoleti. Kad mu je prvi radni dan doneo ovoliko uzbuđenja – a da se pritom niodakle još nije pojavila čak ni jedna jedina mačka – možemo samo naslutiti avanture koje ga očekuju dok svakodnevno raznosi pošiljke ekscentričnim primaocima širom Malog Jarka!
Autor: Olivera Nedeljković
