Iz prve ruke: Čitajte „Neksus“, razmišljajte slobodno
Urednik Srđan Krstić preporučuje novu knjigu Juvala Noe Hararija, „Neksus“, u kojoj slavni autor sagledava ljudsku istoriju od kamenog doba do veštačke inteligencije da bi razmotrio kako je protok informacija oblikovao naš svet i poziva čitaoce da razmisle o svom mestu unutar globalne tapiserije.
Nedavno je Google u svoj čuveni Gmail ubacio AI asistenta Gemini, za sada jedino za poslovne korisnike, što do datuma objavljivanja ovog teksta može i da se promeni. Sutradan je Microsoft u Office 365 (verzija za pretplatnike) uveo svog AI asistenta Copilot. Onaj Gemini iz Gmaila odavno je i u vašim mobilnim telefonima, hteli vi to ili ne. Veštačka inteligencija više nije samo nešto što neki tamo ljudi u tehnološkim dvorcima upotrebljavaju za svoje namere. Ona je u vašem džepu, na vašem radnom mestu, na ekranu vašeg kompjutera.
Trka je počela, i to ne baš laganim tempom. Više nećete moći da krenete s pisanjem teksta ili mejla a da vam se neki AI asistent ne ponudi da pomogne. Idealno za one koji manje-više nemaju pojma o čemu pišu, a ne znaju baš ni kako bi to napisali. Naš mozak će komotno moći da krene na jednu podužu bleju. I ako se u prvi čas čini da je to mnogo dobro, na kraju verovatno neće biti tako, jer ako AI piše umesto vas šta ćete mu vi?
Juval Noa Harari nas opominje da veštačka inteligencija nije ljudska, pa malo unapređena, već se tu susrećemo s tuđinskom inteligencijom koja funkcioniše na potpuno drugačijim principima od kojih mnoge ne može da predvidimo. U svojoj novoj knjizi „Neksus: kratka istorija informacionih mreža od kamenog doba do veštačke inteligencije“ on vešto povezuje teme tehnologije, politike i društvene evolucije, predstavljajući nam ubedljivu priču koja izaziva čitaoce da razmisle o svom mestu unutar globalne tapiserije. On spaja istoriju, filozofiju i nauku u koherentnu i prosvetljujuću naraciju, a objašnjava interakciju između tehnologije i društva. Pokazuje nam kako smo od davnina gradili informacione mreže putem govora, reči prvo napisanih pa odštampanih, preko radija i televizije do interneta i veštačke inteligencije, koja može da razvije tuđinsku mrežu izvan nas.
Nedavno je Google u svoj čuveni Gmail ubacio AI asistenta Gemini, za sada jedino za poslovne korisnike, što do datuma objavljivanja ovog teksta može i da se promeni. Sutradan je Microsoft u Office 365 (verzija za pretplatnike) uveo svog AI asistenta Copilot. Onaj Gemini iz Gmaila odavno je i u vašim mobilnim telefonima, hteli vi to ili ne. Veštačka inteligencija više nije samo nešto što neki tamo ljudi u tehnološkim dvorcima upotrebljavaju za svoje namere. Ona je u vašem džepu, na vašem radnom mestu, na ekranu vašeg kompjutera.
Trka je počela, i to ne baš laganim tempom. Više nećete moći da krenete s pisanjem teksta ili mejla a da vam se neki AI asistent ne ponudi da pomogne. Idealno za one koji manje-više nemaju pojma o čemu pišu, a ne znaju baš ni kako bi to napisali. Naš mozak će komotno moći da krene na jednu podužu bleju. I ako se u prvi čas čini da je to mnogo dobro, na kraju verovatno neće biti tako, jer ako AI piše umesto vas šta ćete mu vi?
Juval Noa Harari nas opominje da veštačka inteligencija nije ljudska, pa malo unapređena, već se tu susrećemo s tuđinskom inteligencijom koja funkcioniše na potpuno drugačijim principima od kojih mnoge ne može da predvidimo. U svojoj novoj knjizi „Neksus: kratka istorija informacionih mreža od kamenog doba do veštačke inteligencije“ on vešto povezuje teme tehnologije, politike i društvene evolucije, predstavljajući nam ubedljivu priču koja izaziva čitaoce da razmisle o svom mestu unutar globalne tapiserije. On spaja istoriju, filozofiju i nauku u koherentnu i prosvetljujuću naraciju, a objašnjava interakciju između tehnologije i društva. Pokazuje nam kako smo od davnina gradili informacione mreže putem govora, reči prvo napisanih pa odštampanih, preko radija i televizije do interneta i veštačke inteligencije, koja može da razvije tuđinsku mrežu izvan nas.
Ko je napisao ovaj tekst?
Način na koji Harari oslikava današnji svet i put kojim smo ovde stigli jedinstven je po svojoj dubini uvida i prikaza različitih mišljenja o istoj temi, a za ovdašnjeg čitaoca su njegovi pasaži o autokratiji neprocenjivi, jer autor jasno i precizno oslikava načine i postupke kako autokrate koriste demokratske procese da bi uspostavili vlast jednog čoveka. Hararijeva Analiza dvojake funkcije veštačke inteligencije kao velike pomoći u uspostavljanju autokratske vlasti, ali i opasnosti koju predstavlja za sam sistem, neprocenjiva je kao i celokupna paleta izazova koje ona donosi, bilo da su oni dobri za nas ili predstavljaju opasnost.
Ovo je knjiga koja će vam pojasniti svet u kojem se nalazite i naterati vas da dobro razmislite o životnim odlukama u sledećih nekoliko godina. Uzgred, vi nikako ne možete da znate ko je napisao ovaj tekst. Čovek, ili su recimo skicu napisali Copilot i Gemini pa je sve ulepšao OpenAI GPT-4.0. Lagunin urednik starog kova će vam reći da je čovek, ali da su namerno dve rečenice umetnute u tekst – delo AI. Čitajte „Neksus“, razmišljajte slobodno, a onda pokušajte da pogodite koje su to dve rečenice tuđinske i onda ćete najbolje shvatiti šta vas čeka u budućnosti.
Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 49
