„Hamlet“, „Lusi“ i „Karota“ u užem izboru za Vitalovu nagradu
Žiri Vitalove nagrade, koji čine Zoran Paunović, Milica Vučković i Dragan Babić (predsednik), načinio je izbor od 22 naslova, u čijem užem krugu se nalaze tri Lagunina romana: „Hamlet u Paviljonu br. 6“ Gorana Markovića, „Lusi“ Bojana Savića Ostojića i „Karota“ laureata Ninove nagrade Darka Tuševljakovića.
Najuži izbor biće poznat u prvim danima marta, ubrzo nakon toga saznaćemo dobitnika Vitalove nagrade za 2025. godinu, a krajem istog meseca biće upriličena dodela ovog priznanja.
„Hamlet u Paviljonu br. 6“, novi roman Gorana Markovića, a u očima sineasta još jedan neostvareni film našeg proslavljenog reditelja i pisca, rasvetljava sudbinu glumačkog poziva danas u Srbiji, ili radije sudbinu prvaka drame koji je negde usput u svojoj karijeri izgubio onu autentičnost i polet koji krase svakog pravog umetnika i umesto toga prepustio se alkoholu, rutini i kolotečini posuvraćene sredine u kojoj živi.
„Lusi“ Bojana Savića Ostojića oživljava Beograd sa početka dvehiljaditih. Iscrtavajući mapu svojih kretanja kroz velegradske ulice, ali i po uspomenama na godine ljubavnih peripetija, odrastanja i sazrevanja, glavni junak i narator secira nekadašnje prijateljstvo sa devojkom koja je dobila epitete nečeg neuhvatljivog i pokušava da rasvetli enigmu njenog nestanka.
Roman Darka Tuševljakovića „Karota“ je višeslojna drama pojedinca, adaptacija mita o Edipu ali i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih na našem području. Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve...
„Hamlet u Paviljonu br. 6“, novi roman Gorana Markovića, a u očima sineasta još jedan neostvareni film našeg proslavljenog reditelja i pisca, rasvetljava sudbinu glumačkog poziva danas u Srbiji, ili radije sudbinu prvaka drame koji je negde usput u svojoj karijeri izgubio onu autentičnost i polet koji krase svakog pravog umetnika i umesto toga prepustio se alkoholu, rutini i kolotečini posuvraćene sredine u kojoj živi.
„Lusi“ Bojana Savića Ostojića oživljava Beograd sa početka dvehiljaditih. Iscrtavajući mapu svojih kretanja kroz velegradske ulice, ali i po uspomenama na godine ljubavnih peripetija, odrastanja i sazrevanja, glavni junak i narator secira nekadašnje prijateljstvo sa devojkom koja je dobila epitete nečeg neuhvatljivog i pokušava da rasvetli enigmu njenog nestanka.
Roman Darka Tuševljakovića „Karota“ je višeslojna drama pojedinca, adaptacija mita o Edipu ali i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih na našem području. Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve...
