U Pozorišnom muzeju u Zaječaru 15. aprila 2026. Enesu Haliloviću je svečano uručena novoustanovljena nagrada „Živojin Pavlović“ za roman „Bekos“ kao priznanje za najbolji društveno angažovani roman u 2025. godini.
Žiri u sastavu Miloš Latinović (predsednik), Milena Pavlović, Mladen Vesković, Vlasta Mladenović i Vanja Čolić (članovi) doneo je ovu odluku jer smatra da je „Enes Halilović pravi nastavljač proznog rukopisa Živojina Pavlovića, za kojeg je i u književnosti i u kinematografiji život bio najveće čudo vredno priče i pričanja“.
„Ustanovljavanjem ove nagrade koja nosi ime Živojina Pavlovića, naš grad ispravlja nepravdu i odužuje se ovom eminentnom umetniku, vrsnom književniku, jednom od najznačajnijih srpskih reditelja, slikaru i profesoru Beogradskog univerziteta, koji je najveći deo svog detinjstva proveo u selu Vratarnici kod Zaječara i koji je govorio da je Istočna Srbija njegov duhovni zavičaj“, naglasio je Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović” u Zaječaru.
Enesu Haliloviću priznanje je uručio direktor Vladimir Đuričić, a Milena Pavlović, ćerka velikog umetnika, bronzanu plaketu sa likom Živojina Pavlovića.
Ne skrivajući uzbuđenje zbog toga što je prvi dobitnik nagrade koja nosi ime velikana srpske i jugoslovenske kulture, Enes Halilović je istakao da dugo i mnogo čita i piše i da to želi da nastavi da radi do kraja svog života.
Prisećajući se Živojina Pavlovića, Halilović je u svom govoru između ostalog rekao: „Gde je bila mašta tog dečačića koji se rodio uoči rata, koji je saznao ukus rata i čuo pesmu obnove. On koji je znao kako pevaju radničke brigade, kako se udvaraju radnici devojkama, gde ašov i krampa riju kroz zemlju da bi nastala neka nova zemlja, napojena umetnošću. Čitao je, slikao je, snimao je Pavlović Živojin da bi jednog dana postao Živojin Pavlović. Zamišljam ga pred belinom platna, u hladnom bioskopu, u hladnoj biblioteci; zamišljam ga kako gleda vozove i sluša njihovo kloparanje. I trči za vozovima. Njegova umetnost je kao crni kajmak sa gorkog mleka detinjstva. I na ovaj način, eto, priznanjem koje nosi ime izvanrednog umetnika, imam razlog više da opet mislim o njemu, opet ga čitam i gledam te pokretne slike i slušam vozove iz njegovih filmova i vozove iz njegovih priča. Ljudi, kiše, kafane, jurnjave i bekstva, veliki udes takozvanog malog čoveka – sve je tu da bi pokazalo život onima koji žive.“
„’Bekos’ je priča o deci, ljudima, strasti, samoći, pažnji koja je svima potrebna jer niko od nas nije zadovoljan količinom pažnje koju je dobio u životu. Ljubav je velika opsesija, pažnja, biti prisutan u nečijem životu. Svi smatramo da smo dali mnogo više pažnje nego što smo je dobili. Baš u toj razlici sadržan je ovaj roman“, naveo je Halilović. Takođe, prvi laureat je poželeo da nagrada „Živojin Pavlović“ nastavi da živi i da se dodeljuje jer je upravo započeta tradicija koja se uvek iznova gradi.
Foto: NP Zaječar
