Američki san i žensko nasleđe – o romanu Joane Elmi „Sazdani od krivice“ na 133. Laguninom književnom klubu
Tema 133. Laguninog književnog kluba bio je debitantski roman savremene bugarske autorke Joane Elmi „Sazdani od krivice“. O romanu koji govori o savremenim emigrantima, njihovim snovima i stvarnosti koja je za većinu daleko od onoga čemu su se nadali, kao i o ženskom nasleđu i majčinstvu, govorila je profesorka književnosti i književna kritičarka Isidora Đolović.
Isidora Đolović se prvo osvrnula na stil i teme novih glasova savremene književnosti, kojima pripada i Joana Elmi, i njihovog uticaja na književni svet danas.
„Za mene je roman Joane Elmi bio pravo otkriće. Mislila sam da je reč o publicistici, ali u suštini, nije daleko od biografske priče. Ovo je neka vrsta autofikcije, koja je danas veoma popularna i neko bi mogao da kaže da je to odlika milenijalske proze. Životno iskustvo milenijalaca i svet u kojem su odrastali je drugačiji u odnosu na svet ranijih generacija, pa se javila potreba da se književni izraz promeni. Šta nam korišćenje autofikcije govori o vremenu koje živimo? Meni su dva objašnjenja najlogičnija. Prvo je da živimo u vremenu takve neizvesnosti da i od pisaca i od knjiga želimo nešto što će nam doneti osećaj bliskosti i verodostojnosti. Kada znamo da je autor preživeo ono o čemu piše, to daje težinu njegovom delu. Drugo, milenijalska proza kreće iz naše tačke gledišta, za razliku od realističkih romana u 19. veku ili u prvoj polovini 20. veka, koji su bili veliki društveni romani, romani-hronike, koji su sagledavali širu sliku na koju su bili uklopljeni pojedinačni likovi. Sada se kreće od pojedinačnog, pa se kroz to zahvataju i neki bitni društveni problemi i fenomeni. Individualnost je u prvom planu.“
„Ljudi vole da im se prodaje američki san“, stoji na koricama romana „Sazdani od krivice“, što vodi do razbijanja mitova, kaže Isidora.
„Ovde su razbijena dva mita – mit o američkom snu i mit o komunističkom kavezu. Autorka pokazuje lice i naličje i jednog i drugog sistema, jer, u suštini, i kad se pobegne i kad se ostane, nailazi se na manje-više sličnu situaciju. Kada govorimo o američkom snu, moramo da se vratimo na hronologiju i činjenicu da je glavna junakinja, odnosno autorka – vrlo su bliske, jedna je Jana, druga Joana – rođena devedesetih, na Balkanu, u Istočnoj Evropi. Vreme u kojem živi je takvo da se Zapad i njegove vrednosti pokazuju kao raj, kao spas, nešto što je mnogo bolje i lepše. Jana gleda MTV i VH1 i veruje da će kad pređe okean sve biti lakše. To je demokratsko društvo, u kojem svi imaju šanse. Ako se čovek trudi, može da se pozicionira i da izgradi karijeru i život i kad krene od nule. Ali kada dođe u Ameriku, shvatiće da postoji i druga strana priče i da možda i društvo iz kojeg je želela da ode nije bilo toliko crno i da se u suštini sve na kraju vraća na nas i na način na koji se mi postavimo prema situaciji i kako je prihvatimo. Ovde imamo ponavljanje, jer se to bežanje desilo i u generaciji njene majke, kada se bežalo u Nemačku.“
Kroz isprepletene priče tri junakinje – Jane, njene majke Lilije i bake Eve, prikazane su teme patrijarhata, ženskog nasleđa.
„Ovaj roman u svom zaključku nagoveštava mogućnost konačnog razbijanja kalupa, ali na jedan potpuno neočekivan način. Istina je da glavna junakinja pokušava da pobegne od načina života svoje majke i bake. Uverena je, kao što mnogi mladi to jesu, da će se sve za nas rešiti ako odemo od kuće i distanciramo se od roditelja i ako sve uradimo drugačije od njih. To je interesantna tema – koliko mi nesvesno ponavljamo iste greške. Ali glavna junakinja će uspeti da pronađe rešenje na nov način, upravo tako što će uraditi nešto drugačije od svoje majke i bake. Ona će pokušati da promeni pravila igre.“
Snažan motiv ovog romana je upravo onaj koji je otelovljen u samom naslovu – krivica.
„Možemo tu da pričamo i o našem društvu. Kada pogledam svoju majku i baku, kao i druge žene iz svoje porodice, vidim učenje da je vrlina trpeti. Žena treba da bude poslušna, da bude jaka tako što će da pređe preko svake mane i što neće pokušavati da promeni namenjenu sudbinu, jer je to tabu. U ovoj knjizi je isti slučaj, i jedan od razloga što junakinja beži tako daleko, taj što je istraumirana i užasnuta mogućnošću da se i njoj takvo nešto desi. Isto tako ovde vidimo da su upravo ta nenaučenost ili nemogućnost da se izrazi svoja želja i stav razlog što su one bile veoma nesrećne. Kod bake imamo motiv demencije, sećanja koje se gubi pa iskrsava. To su isto neke pripovedne bravure, kako istina izlazi na videlo i kako je autorka uspela briljantno da na kraju poveže sve te konce. I kroz razgovore sa majkom vidimo pokušaje da se neke stvari iščupaju. Niko ovde nije potpuno ni nevin ni kriv, ali kao da ih krivica iracionalno pritiska“, rekla je, između ostalog, naša sagovornica Isidora Đolović.
Lagunin književni klub iz publike je pratio i Lagunin bestseler autor Nenad Novak Stefanović, koji je izneo zanimljivo poređenje romana Joane Elmi sa delima dve poznate književnice.
„Stavio sam ovaj roman u kontekst još dve književnice, koje na sličan način nose svoju zemlju u koferima. Jedna od njih je naša Beograđanka Vesna Goldsvorti, a druga je Lea Ipi, koja je rođena u Tirani, a danas je profesorka na filozofiji u Londonu. Dok čitamo njihove knjige vidimo da je doživljaj susreta onoga što su ponele iz svoje kuluture i onoga na šta su naišle tamo gde su otišle vrlo sličan. U romanu Joane Elmi je drugi kontekst, imamo Bugarsku i Ameriku, ali opet se kofer iskustava nosi iz jednog grada na Balkanu u neku drugu zemlju. Meni je vrlo zanimljiv taj kontekst iznošenja naših kultura u zapadni svet i razmišljanje o tome šta znači taj susret i šta u nama budi. Goldsvorti i Lipi pišu čak i humoristički, ima kod njih i šećera u prahu u svemu tome, a ovaj roman je malo tvrđi, iskustvo koje nosi glavna junakinja je sa malo više traume. Ali bez obzira na to, mi vidimo da je integraciona psihologija sve tri spisateljice na dosta mesta slična.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba biće održana 8. maja, a biće reči o romanu „Biblioteka cenzora knjiga“ kuvajtske autorke Butejne el Ise. Ova knjiga je na popustu 30% do 8. maja 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
