Vesti za pretragu ""

Kakav roman za tinejdžere mora da bude i zašto su mu te formativne godine najinspirativnije za stvaranje, saznajemo od Roberta Takariča, koji je napisao novi roman za tinejdžere – „Odlaze osmaci, ali ovaj put stvarno“.

Nova knjiga Anta Tomića „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je istorijski spektakl u kojem sve pođe naopako osim dobre priče! Opsada Imotskog 1717. pretvara se u urnebesnu i neodoljivo živu sliku sveta u kojem se rat vodi zbog interesa, legenda nastaje iz laži, a junaci su često samo dobri pripovedači. Kraljević Marko dolazi – ali ne onakav kakvog ga znamo iz narodne pesme.

Roman „Pariz–Holivud“ francuske autorke Sesil Miri na prvi pogled deluje kao klasična romantična komedija o susretu „obične“ žene i nedostižne filmske zvezde, ali se vrlo brzo otkriva kao priča o iluzijama, identitetu i unutrašnjim lomovima junakinje koja pokušava da pronađe svoje mesto između fantazije i stvarnosti.

I psiholog i čitalac, i detektiv i slušalac, i dobar provodadžija, sve to jedan dobar knjižar ili bibliotekar biti mora. Pa, možda čak i čarobnjak, jer koliko vam je puta vaš knjižar tutnuo neku knjigu u ruke i uneo vam njome čarolije ili magične promene u život? Čuveni Džejms Paterson je, uz pomoć kolega Meta Eversmena i Krisa Munija, u knjizi „Tajni život knjižara i bibliotekara“ prikupio zanimljive životne priče, iskustva i doživljaje ovih marljivih delatnika koji nam svojim preporukama šire horizonte, kulturno nas uzdižu, unose malo zabave i razonode u život, a možda i leče kad nam knjiga, vešto i pažljivo odabrana, može biti jedini lek.

Luiza, jedna od glavnih junakinja „Slike s morem“, Bakmanovog poslednjeg romana koji je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Nikole Pajvančića, prinuđena je da se neprestano seli, posvuda vukući sa sobom preteški emotivni prtljag koji se s vremenom samo umnožava.

Posmatrajući dosadašnji rad Gorana Markovića, jasno je da u njemu postoji više tematskih i poetičkih krugova, a njegovi junaci – bilo da se radi o istorijski utemeljenim ličnostima ili fiktivnim tvorevinama – uvek se nalaze na pola puta između mogućeg i nemogućeg, tradicionalnog i modernog, te kolektivne istorije i intimnog svedočanstva pojedinca.

„Poštujte vreme nepoznatih osoba [čitalaca] tako da nijednog trenutka ne pomisle da je ono protraćeno“, naveo je Kurt Vonegat u prvom od svojih osam saveta za pisanje dobre priče. „Dobra priča i dobro utemeljen argument dve su potpuno različite stvari“, primetio je čuveni harvardski psiholog Džerom Bruner u svom eseju o elementima vrhunske priče. „I jedno i drugo mogu da posluže kao sredstvo ubeđivanja. Međutim, cilj njihovog ubeđivanja se razlikuje: argumenti nas ubeđuju u svoju istinitost, a priče u svoju uverljivost.“ Šta priči daje maksimalnu uverljivost, zbog koje će čitaocu biti drago što je upravo na nju potrošio svoje vreme?

Roman „Crvena voda“ Jurice Pavičića, kao i hit roman japanskog autora Ukecua „Čudni crteži“ našli su se u zvaničnom užem izboru od šest naslova za jednu od najvažnijih svetskih književnih nagrada u žanru trilera i kriminalističke proze – „CWA Dagger for Crime Fiction in Translation“.

Debitantski roman Džamile Ahmed „Svaki izlazak sunca“ ambiciozno je iniciran idejom za rekontekstualizacijom nama najpoznatijeg dela arapske književnosti, pričama iz „1001 noći“. U okvirnoj priči o caru Šahrijaru i njegovoj osveti zbog neverstva supruge, autorka je pronašla motiv za portret mlade Šeherezade, koja se u ovoj verziji dobrovoljno vezuje brakom za cara kao njegova četvrta supruga. Povučena željom da se lanac pogubljenja prekine, kao i činjenicom da je car uprkos svemu privlači, uzda se u svoj pripovedački dar i to da joj je dvor već poznat, jer ona je kćer uvaženog velikog vezira koji je i carev prvi savetnik. Sa njom će u neizvesnost ovakve žrtve krenuti i njena rođena sestra Dunjazada, ostavljajući oca u brizi i strahu kada se pridruže Šahrijarovom pohodu u Trećem krstaškom ratu.

Zapisi rimskog cara iz drugog veka n. e. nastali su kao lična razmišljanja cara-filozofa i tokom srednjeg veka i renesanse kroz dva prepisa postigli ogromnu popularnost koja traje do danas. Marko Aurelije bio je jedan u nizu nekoliko dobrih i pravednih vladara tokom čijeg perioda je Rimsko carstvo doživelo istinsku renesansu. Iako nevoljan da preuzme tron, pokazao se kao izrazito pravedan i plemenit, vodeći se idejama filozofije stoika kojoj su u njegovo vreme pripadali i Epiktet, Seneka i Ciceron.

Animant Kramb je lik u koji će se svaki knjigoljubac zaljubiti. Potpisujem! Iako u njoj ima vidljivih uticaja nekih poznatijih pisaca i njihovih junakinja, sklona sam da to autorki ne uzmem za zlo, jer je Animant ipak jedan simpatični mrgud/zagriženi knjigoljubac/osobenjak (barem za svoje vreme). U doba kada je dobra udaja pristasale ćerke najbitnija razonoda svake odgovorne majke, Anina možda i prednjači u nastojanju da ćerku uda. Ali šta kada ćerku više interesuje čitanje nego stvarne osobe? Kako da se jedna viktorijanska majka sa tim izbori?

Ako nas je roman „Ukus straha“ učio da se zlo krije u redu i rutini, „Boja straha“ Zorana Petrovića nas suočava sa još težom istinom. Pitanje je šta se dešava kada se zlo ne uči nego nasleđuje i kada prvi udah nije početak života već početak presude.