Prikaz romana „Stranci u noći“: Strast, taština i iskušenja slave
Romantično-istorijski roman „Stranci u noći“ Heder Veb ispisuje nesvakidašnju i burnu ljubavnu romansu između legendarnog Frenka Sinatre i njegove slavne ljubavi, glumice Ave Gardner.
Stvarnosti, istini i činjenici svaka čast, ali (kada je reč o umetnosti ili barem o popularnoj kulturi kao njenom najprijemčivijem/najpitkijem delu) mašta je mašta, zaslužna dominanta, zar ne? Na sreću, tu su i sredokraće, odnosno, tačke susreta i spoja, a Holivud i holivudske priče, što će reći, sve one povesti koje čine i pridržavaju temelj mita o Holivudu kao stvarnosnom mestu i industrijskoj zoni gde su čuda, poput prevratničkih ljubavi, ne samo moguća nego i poželjna, pa i preko potrebna.
A upravo na takvim osnovima počiva i ušančena je hibridna proza (preciznije – biografski roman) „Stranci u noći“ Heder Veb. Naravno, dâ se polemisati sa naznačenom odrednicom „najsnažnija ljubavna priča dvadesetog veka“, jer tek su na tom polju sve iole temeljnije procene subjektivno obojene, recimo, koji su parametri, koje reference..., ali to je tek neka sasvim druga, treća, peta priča. Baš kao što je u konkretnom slučaju ove knjige vidno manje važno u kojoj meri je sve izneseno istina, posebice u aspektu u čijoj žiži je upravo sam odnos Ave Gardner i Frenka Sinatre, što i jeste središnja tačka ovog dela, jer „Stranci u noći“ (prevela Tatjana Milosavljević) plene na prvom mestu sigurnošću pripovednog glasa, a onda i umešnošću autorke Heder Veb da, uz to, nenametljivo čitaoca ubedi da se sve baš tako desilo i da su taj, prirodno, u dobroj meri izmaštani svet Holivuda i unutrašnji životi ključnih aktera ipak precizna ogledala faktografski proverljivog.
Heder Veb je već prisutna u ovdašnjoj, prevodnoj knjižarskoj ponudi (slično osmišljenom prozom – „Rodenovom ljubavnicom“), a njeno iskustvo svakako doprinosi sveukupno povoljnom utisku, gde se ima pohvaliti i solidnost izrade, odnosno, očigledno pripovedačko umeće, proisteklo iz sposobnosti da se biografska građa u prikladnoj meri i na pravim i precizno određenim mestima u široj priči obogati uplivom ukrasa iz domena izmaštanog.
„Stranci u noći“ (naslov je, naravno, pluralizovana parfraza čuvenog hita, najprepoznatljivijeg upravo u izvođenju Frenka Sinatre) je na prvom mestu romansa, i to romansa koja znalački grabi od faktografije, ali i romansa koja je u potpunosti lišena cinizma i naknadne pameti u dimenziji interpretacije poznatih i dostupnih činjenica, što su navade i teške metaforičke bukagije našeg doba. Heder Veb naprosto mudro ignoriše eru unutar koje stvara, te je njen izraz u potpunosti saobrazan vremenu koje opisuje, a unutar kojeg je jedna tako prevratnička i nesvakidašnja romansa holivudske podfele i bila moguća.
Autorka kreće od naoko lake i jednostavne oprečnosti – romansa počinje u trenutku kada je Ava mlada lepotica pred kojom se možebiti prostiru crveni tepisi holivudske slave, a Sinatra je zvezda na blagom zalasku, pa još i okovan balastom biologije i promena uma i duha koje neizostavno i prate i definišu srednje doba (muškarca). Dakle, aktere zatičemo u biološkom raskoraku, u tačkama kada i puka biologija tela i uma definiše odnos prema svetu, prema ambiciji, životnim prioritetima, krojeći i ukupan svetonazor, sa kojim ljudi (a Gardner i Sinatra su na prvom mestu, mimo svog tog treperavog i glamuroznog sjaja bili baš to – ljudi) onda kao sa, kako to obično biva, poteškom bagažom ulaze u odnose sa drugima, ponajpre one emotivno i neizostavno lične.
Uz takvu postavku, čini se da je ispovedna, ich-forma (pripovedanje iz subjektivističke vizure, u prvom licu jednine) bio i najprirodniji pripovedni izbor za Veb, a ona na tom polju pokazuje i odmerenost i taktilnost, kao i svojevrsnu istinoljubivost. Tako pri sredini knjige zatičemo i ove misli pripisane Sinatri: „Nije mi bilo jasno zašto (obožavaoci) ne mogu da vole običnog čoveka koji se muči poput svih ostalih, kome sreća povremeno okreće leđa, ali se uprkos tome zubima i noktima bori da postane neko i nešto?“ Na kraju treba pohvaliti i očigledno zamašnu pripremu za pisanje ovog dela, pripremu oličenu u pravovremenom i prikladnom baratanju detaljima u smislenom nastojanju da se pruži što širi i ilustrativniji kontekst priče čiji je prirodan deo bila jedna ovako srčana romansa.
Autor: Zoran Janković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 65
