Adam Grant o 3 načina kako da otključate svoj „skriveni potencijal“

U svojoj novoj knjizi organizacioni psiholog Adam Grant otkriva neočekivane strategije za postizanje izuzetnog uspeha. U kulturi usmerenoj isključivo na rezultate pojedinac lako može razviti osećaj neuspeha. Međutim, Grant tvrdi da je to posledica pogrešne percepcije samog postignuća.

 Foto: Michael Kamber

Mnogi pretpostavljaju da su postignuća usko povezana sa urođenim sposobnostima, pa zato često odustaju od poduhvata koji zahtevaju veći trud. Adam Grant u svojoj knjizi „Skriveni potencijal: Kako postići izuzetan uspeh“ naglašava da je takav stav pogrešan. On iznosi primere pojedinaca koji su ostvarili izvanredne rezultate uprkos tome što u početku nisu pokazivali nikakav talenat. Navodi i lični primer – dva puta se kvalifikovao za juniorsku Olimpijadu u skokovima u vodu, iako, kako sam piše, uopšte nije bio graciozan i dugo nije mogao da dotakne nožne prste bez savijanja kolena.

Putem priča koje deli sa čitaocima, dr Grant analizira puteve i strategije koji su doveli do uspeha, povezujući ih sa relevantnim istraživanjima iz naučne literature – u čemu se i najbolje snalazi. Dr Grant je profesor na školi Vorton Univerziteta u Pensilvaniji, voditelj podkasta „Re:Thinking“, autor bestselera „Razmisli još jednom“ i stalni saradnik lista Tajms.

Sa dr Grantom smo razgovarali o tri ključna saveta iz njegove knjige koji bi vam mogli pomoći da otključate sopstveni skriveni potencijal.

1. Prihvatite nelagodu

Dr Grant smatra da se uspeh meri ličnim razvojem, a ne zbirom pobeda. On tvrdi da je jedan od najboljih načina za izgradnju veština da izazovete sami sebe.

„Ukoliko se osećate neprijatno, to je znak da ste na pragu nekog novog saznanja“, kaže Grant. „To je signal na koji ne treba samo da obratimo pažnju već i da ga dodatno pojačamo.“

Verovatno vam je poznata teorija da pojedinci bolje uče kada su lekcije prilagođene njihovom „stilu učenja“. Među nama postoje vizuelni, auditivni, verbalni i drugi tipovi. Međutim, dr Grant iznosi rezultate istraživanja koji osporavaju tezu da je učenje efikasnije ukoliko je usklađeno sa ličnim preferencijama. Moguće je čak da je istina sasvim suprotna: možda ćemo više napredovati upravo onda kada namerno iskoračimo iz zone komfora.

Greške tokom samog procesa ne samo da su prihvatljive već su i korisne, ističe autor. U knjizi navodi primer poliglote koji svoj napredak u učenju novog jezika meri brojem grešaka koje napravi svakog dana; njegov cilj je da ih bude barem 200.

„Najbolje ćete ovladati nekim znanjem i veštinama ukoliko ih budete koristili tokom samog usvajanja“, rekao je dr Grant. „Ukoliko ne pokušavate i ne grešite, prilično ćete teško ostvariti bilo kakav napredak.“

2. Začinite rutinu

Iako treba da se čuvamo sagorevanja na poslu, dr Grant piše da je podjednako važno izbeći i njegovu suprotnost, koju naziva sindromom dosade. Reč je o emocionalnom zamoru usled hroničnog nedostatka izazova i stimulacije.

Autor tvrdi da se to može izbeći uvođenjem igara i inovacija u proces učenja. U knjizi navodi primer košarkaša Stefa Karija koji je nakon koledža napredovao zahvaljujući treneru koji je, umesto ponavljanja istih dosadnih vežbi, stavio naglasak na raznovrsnost i igru. „Stotine eksperimenata ukazuju na to da ljudi brže napreduju kada prelaze s jedne veštine na drugu“, piše dr Grant.

Ako negde zapnete, nema svrhe da nastavite da silite. Dr Grant savetuje da napravite pauzu i pređete na nešto u čemu uživate. Usmeravanjem kreativne energije u drugom pravcu „često možete da steknete novo samopouzdanje i nove veštine, a to vam može dati neophodan vetar u leđa koji će vam pomoći da savladate prepreke na svom putu“.

3. Tražite savet (ali ga pružite i drugima)

Kada želimo da postanemo bolji, često tražimo povratnu informaciju od drugih. Međutim, kako objašnjava dr Grant, povratne informacije nisu uvek korisne, delom zato što se fokusiraju na ono što smo radili u prošlosti.

Jednom prilikom, kada je dr Grant tražio povratnu informaciju nakon prezentacije, rečeno mu je da zvuči „kao Dart Vejder“ jer nervozno diše. Kako sam kaže, bio je to „kratak kurs demoralizacije upućivanjem bespotrebne kritike“.

Grant se poziva na istraživanje Poslovne škole Harvard koje je pokazalo da je korisnije tražiti savet, jer se time fokusiramo na ono što možemo uraditi bolje u budućnosti. Osim toga, savet je obično pozitivno formulisan, što pomaže da se fokusirate na ono što možete da uradite ispravno.

Ispostavlja se da i mi sami postižemo bolje rezultate nakon što drugima damo savet, što dr Grant naziva „efektom tutora“. Prema njegovim rečima, veća je verovatnoća da ćemo se i sami pridržavati saveta koji smo uputili drugima. On se poziva na istraživanje u kojem su srednjoškolci, nasumično odabrani da daju motivacione savete mlađim učenicima, kasnije i sami postizali bolji uspeh.

„U savetima koje dajemo drugima često se krije ono što je nama samima najpotrebnije“, poručuje dr Grant, koji redovno deli savete na društvenim mrežama Instagram i X. „Ponekad je neophodno da taj savet čujemo naglas izgovoren, kako bi zaista dopro i do nas.“

Autor: Melinda Vener Mojer

Izvor: nytimes.com

Prevod: Kristijan Vekonj