Vesti za pretragu ""

„Alisa“ nije samo naučna fantastika sa elementima psihološkog trilera, već duboka psihološka studija o volji za životom i potrazi za smislom u apsurdnim okolnostima; priča o nadi i istrajnosti u svetu koji naizgled nema smisla ni milosti.

U knjizi kojom Dizgram pravi zaokret – „Povratak sebi“ – piše nam o Lari koja polazi na put samootkrivanja, tokom kojeg uviđa da je mnogo puta u životu zaboravila na sebe.

Knjiga „Vladarke iz praiskona: Najstarije srpske kneginje, županice i kraljice“ Katarine Mitrović pred čitaoce donosi književne portrete 17 najstarijih srpskih vladarki (tačnije supruga srpskih vladara), do sada neosvetljenih (na pravi način) ni u književnosti ni u istorijskoj nauci.

U knjižare stiže drugo izadnje knjige „Argentinski roman“ Draga Pilsela, autobiografije koja se čita kao roman.

Sa četrnaest godina Hanes Prager upoznaje Polinu i prvi put shvata da postoje osećanja koja ne mogu da se izgovore.

„Jedanaest minuta“, „Alef“ i „Veronika je odlučila da umre“ brazilskog bestseler pisca Paula Koelja stižu u knjižare redizajnirane u mekom povezu.

Postoji trenutak kada više ne možemo. Kada se spisak obaveza produži preko svake mere, kada tuđa očekivanja postanu glasnija od naših želja i kada shvatimo da smo toliko dugo brinuli o svima drugima da smo usput zaboravili sebe. Naše junakinje Frensis, Saša i Eva na taj trenutak reaguju potpuno različito. Jedna je primorana da se suoči sa sopstvenim besom koji godinama potiskuje, druga odlučuje da sa svime raskrsti, a treća jednostavno ostaje u krevetu. Njihove priče nisu priče o odustajanju, već o pobuni protiv ideje da žena mora svima da udovolji, sve da postigne i nikada ne posustane. I upravo tada kada prestanu da budu ono što drugi od njih očekuju, kada im dozlogrdi, možda prvi put počinju da budu ono što zaista jesu.

Bestseler književnica Mirjana Bobić Mojsilović predstavlja dela koja su ostavila traga u njenom stvaralačkom životu.

Negde između sve popularnijih dark academia pravca i nordijskog noara, smestio se „Bog šume“. Poređenje sa sada već modernim klasikom Done Tart nije bez opravdanja, barem istakne li se u prvi plan komponenta mračnog, uz to – inteligentnog. Trileri se uglavnom, često i s razlogom, doživljavaju kao lako štivo za plažu, čija brzina odigravanja ne upošljava um koliko bliski im krimi pravac i pretežno ostaje na površini, pa i potpunoj trivijalnosti. Ovo je, naravno, uvreženi stereotip, s obzirom da smo oduvek svesni postojanja vrhunski konstruisanih i psihološki iznijansiranih žanrovskih dela, u šta ovaj roman Liz Mur neosporno spada.

Knjige koje govore o knjigama i knjižarama uvek su pun pogodak, složićemo se! Doduše, treba biti i na oprezu – šta ako nas takva knjiga izneveri i (ne daj Bože) razočara svojim prikazom jednog od omiljenih mesta na svetu svakog knjigoljupca? Zapitam se ponekad, može li uopšte neka knjiga verno da dočara tu moju ljubav prema knjižarama.

Mada na prvi pogled, pogotovo u današnje vreme, naslov knjige Marka Levija „Knjižara zabranjenih knjiga“ deluje pomalo zastrašujuće i zloslutno, odmah ću vas umiriti i razuveriti – radi se o dinamičnoj romantičnoj drami koja reafirmira moć čitanja i važnost knjiga za čoveka, uz neočekivani ljubavni zaplet u kojem će se glavni junak naći razapet između ljubavi i želje za osvetom. Marka Levija, inače, sa više od 50 miliona prodatih knjiga širom sveta, smatraju najčitanijim francuskim piscem u poslednje dve decenije, a ovaj roman je njegova, verovali ili ne, čak 26 knjiga u karijeri. Laguna ih je kod nas izdala više od deset.

O čemu li se ovde radi? Tri kapibare – Emi, Raul i Tristan – najbolji su prijatelji. Žive u zoološkom vrtu sa ostalim vodenim prasićima i zadovoljni su – uglavnom. Imaju dovoljno hrane, baru u kojoj se brčkaju i napretek vremena za izležavanje. Ali jednog dana ovaj trojac počinje da se pita postoji li još nešto izvan njihovog ograđenog prostora. Da li su glasine o zlim vukovima, groznim morskim prasićima i ludim majmunima istinite? To jednostavno moraju da saznaju!