Vesti za pretragu ""

Knjiga kolumni iz prepiske legendarnih reditelja Rajka Grlića i Gorana Markovića s portala „Velike priče“, koja obuhvata period od 2025. do početka 2026. hronika je jednog vremena. Pišući o filmu, umetnosti, sebi i aktuelnim događajima, Grlić i Marković nam ostavljaju politički aktuelno i vrlo precizno svedočanstvo o vremenu u kojem živimo.

U 27. epizodi gostuje pisac Veselin P. Dželetović. Povod za razgovor je njegovo kultno delo „Srpsko srce Johanovo“, nedavno izdato za Lagunu, čija je ekranizacija pretočena u film „Žetva“

Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda iz gift programa u vrednosti većoj od 150 dinara.

Mladen Milosavljević rođen je na Mladence 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Po obrazovanju je etnolog, po opredeljenju pisac i filmski radnik. Snimio je nekoliko dokumentarnih filmova i jedan igrani film „Naprata“ 2013. godine. Autor je romana „Jezava“, „Večna kuća“ i „Naprata“, kao i dve poeme za decu ‒ „Olalije“ i „Abrakadabra a brak za dabra“. Dobitnik je nagrade Radio Beograda za najbolji dramski tekst, za delo „Uslužni duh“, dve nagrade „Koskar“ na Festivalu srpskog filma fantastike za film „Naprata“, kao i nekoliko nagrada i priznanja za dokumentarni film. Jedan je od scenarista televizijske serije „Branilac“. Njegova dela su prevođena, nagrađivana i dramatizovana. Živi u Beogradu sa suprugom Sanjom, proznim i dramskim piscem, i sinom Lazarom, a nedavno je Laguna objavila reizdanje romana „Kal juga“.

Promocija knjige „Argentinski roman“ Draga Pilsela održana je u utorak 26. maja 2026. u knjižari Delfi SKC koja je bila mala da primi sve zainteresovane čitaoce.

Roman „Kako se kaže ’Volim te’“ španske autorke Violete Rid, poznate po izvrsnim romantičnim komedijama, predstavlja nam Vilijama Andersona, najuspešnijeg savremenog pisca epske fantastike, sa milionima čitalaca koji gutaju sve što napiše. Zahtevan je, ambiciozan... i strahovito privlačan. Ali ne ume da drži jezik za zubima.

U redakciji Bukmarkera posebno je uzbudljivo kada se priprema broj posvećen vašoj i našoj omiljenoj manifestaciji Noć knjige, koja se ovog leta održava od 12. do 14. juna 2026. godine u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs. Sa nestrpljenjem iščekujemo mejlove urednika sa najavama domaćih i stranih hitova, koji će premijeru imati baš u Noći knjige, pa dok pripremamo rubrike, pravimo i svoje spiskove za kupovinu i unapred se radujemo druženju sa drugim knjigoljupcima, koje ova manifestacija okuplja u ogromnom broju.

Ukoliko tražite razbribrigu, sladunjavi samozaborav koji će vam pomoći da ovaj život bude snošljiviji, ova knjiga nije za vas. Ako želite da pročitate nešto što podvlađuje vašoj udobnosti i predubeđenjima, nešto što zaobilazi prljavštinu politike, ova knjiga takođe nije dobar izbor. Ali ukoliko, možda, verujete u to da šamar može i da boli i da probudi, kao i u to da nije uzaludno i dalje se suočavati i buniti, ovo bi mogla da bude vredna preporuka

U novoj knjizi priča i kraćih proznih skica „Nora i Zmija“ Vladan Matijević ne samo da nas podseća na vlastiti dar za pripovedanjem i osećaj za ekonomiju rečenice već i na pomalo zaboravljenu nužnost da u svemu što pišu pisci tragaju za formom priče, za nepatvorenim dijalozima koji književnosti služe samo ako u umetničkoj formi obnavljaju život i u tekstu ga oživljavaju. Vođen tim principom, Matijević započinje priče tamo gde čitalac to najmanje očekuje, oslobođen pritiska da ih konstruiše u zadatom, krutom okviru koji, pravo govoreći, čitaocu i nije potreban da bi se u pričama lakše snašao, premda je, opet, svaki paragraf istina za sebe.

Drago Pilsel, hrvatski novinar, teolog i aktivista za ljudska prava čiji je „Argentinski roman“ predstavljen u utorak 26. maja u knjižari Delfi, rođen je u Argentini, u porodici koja je bila sve samo ne obična. Jedan deda bio mu je saradnik Gestapoa, drugi ustaša, a otac – telohranitelj Ante Pavelića.

Ako pogledate top-listu najčitanijih knjiga izdavačke kuće Laguna, videćete da prvo mesto već neko vreme suvereno drži roman „Paša“, a negde oko desetog se „vrti“ i „Lajk“, objavljen pre pola godine, pa polako gubi visoke pozicije na istoj listi, koje je donedavno držao. Zajedničko ovim romanima je njihov autor Srđan Dragojević, naš proslavljeni filmski reditelj, čiji su filmovi „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“ i „Rane“ obeležili davne i turobne devedesete godine prošlog veka, a u novom smo ga upoznali u jednom novom stilu s nastavkom „Anđela“, a zatim i naslovima „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Atomski zdesna“ i „Nebesa“. Prenosimo vam deo razgovora Srđana Dragojevića za Radar.

Nakon što sam pogledala film „Žetva“ snimljen prema romanu „Srpsko srce Johanovo“, odlučila sam da ga i pročitam. Na svega sto trideset stranica ispisana je tragedija koju je srpski narod doživeo tokom dvehiljaditih godina. Ja ću krenuti od samog kraja knjige…