Beskrajna potraga za lepotom u ružnom, prljavom svetu: O knjizi „Dokopati se Tarkovskog“ Pavela Selukova na 137. tribini Laguninog književnog kluba
Knjiga „Dokopati se Tarkovskog“ Pavela Selukova bila je tema 137. tribine Laguninog književnog kluba u petak 7. avgusta u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC.
O stvaralaštvu Selukova, novog glasa ruske književnosti, govorila je prevoditeljka prof. dr Ana Jakovljević Radunović.
Priče o ljudima iz Proleterke, predgrađa Perma, postale su gotovo preko noći književna senzacija.
Godine 2018. dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine Leonid Juzefovič podelio je jednu Selukovljevu priču na društvenim mrežama, što je mladog pisca lansiralo pravo u središte savremene književne scene.
„Kada sam pročitala tu priču Selukova, odmah sam poželela još, jer su one izuzetno zanimljive, pune obrta, nemaju propovedni ton ali vas uče o životu u Proleterki koja iako realno, u prozi Selukova poprima i književno mesto poput Makonda kod Markesa“, kazala je prevoditeljka.
Proleterka je predgrađe Perma, stisnuto između ženskog zatvora, fabrike, pruge i groblja. Sa sve četiri strane – granična stanja ljudskog postojanja.
Dečaci s Proleterke jure vozove, kradu bicikle, zaljubljuju se u odlične učenice, zaljubljuju se u robijašice. Uče da se tuku i da ćute, da piju pivo umesto doručka i da se ne nadaju ničemu. Ponekad gledaju Tarkovskog da bi osvojili devojku, ponekad ih devojka upozna sa Brodskim. Svejedno, ljubav traje do prve pesnice. Posle toga – bratstvo. Jer važno je da si deo ekipe, da imaš koga da zoveš kad ti policija zalupa na vrata ili kad kreneš u štetu.
Ako neko pokuša da pobegne iz kraja, kraj ga uvek pronađe – u vojsci, na poslu, u zatvoru, na internetu. I tako, između „mi smo carevi“ i „ovo je naš svet“, između pokušaja kulturnog uzdizanja i zidarskog piva, nižu se priče o odrastanju bez detinjstva.
„Koliko god vi čitali o nasilju, drogi, alkoholu, vi kod Selukova čitate i o ljubavi, o potrebi čoveka za lepotom, o tome da lepotu možete da nađete na bilo kom mestu pa i u prljavoj, napuštenoj fabrici. Upravo ta lepota i potreba za njom vezuje Selukova za Tarkovskog koji je u naslovu, a čiju filozofiju poimanja sveta možete osećati na mnogim mestima između ovih korica“, kazala je Ana Jakovljević Radunović.
Prevoditeljka kaže da se ova knjiga savršeno uklapa u Laguninu ediciju „Autsajderi“ jer to jesu priče odrastanja, života na margini, života iza svetala prestonica, jer tamo postoji čitav jedan autentičan svet za sebe.
Prevoditi Selukova je bila „uzbudljiva vožnja na rolerkosteru puna sjajnog slenga, humora, žargona i prave snažne književnosti“, kaže prevoditeljka:
„Bilo je izazovno jer je u pitanju autentičan permski, zatvorski žargon. Drugo, to su divlje devedesete u Rusiji… Sve to trebalo je da profunkcioniše na srpskom. Sudeći po komentarima čitalaca, uspela sam da sačuvam kratku, ekspresivnu, udarnu rečenicu Pavela Selukova koja sigurno ne ostavlja ravnodušnim!“
Kada govorimo o uticajima na Selukova, ocenila je ona, najviše se oseća Hemingvej, ta snažna proza, sirova, o čoveku koji psuje, koji piše o krvi, znoju, seksu, o tome kako se vrlo realno proživljava narkomanski trip, kako čovek ubada drugog čoveka, to je taj realizam koji kritičari nazivaju „prljavi realizam“.
„Taj termin mi se možda i ne dopada najviše, jer sâm Selukov neće nikada za svoje junake reći da su marginalci, jer to su njegovi ljudi, on je živeo među njima, odrastao, formirao se, nikada se njih nije odrekao. Ove pripovetke su zato danak tom svetu koji traži lepotu tamo gde je nema. Potraga za njom je nešto što te dečake goni da idu napred. To je Perm između onoga što je stvarnost i onoga što je valjda u svakom čoveku – želja da se uzdigne, preživi i bude slobodan. Tu slobodu osećate u svakoj rečenici Selukova jer je njemu pisanje upravo taj prostor slobode.“
Ako bi trebalo da preporuči knjigu Pavela Selukova, Ana Jakovljević Radunović bi rekla:
„Knjiga je beskrajno zabavna, to je priča o Permu, jednom gradu za koji možda niste znali da postoji, a videćete da vam je blizak, da to može da bude i bilo koji grad, to je priča o ljudima koji su pretrpeli krah sistema, izborili se, odrasli i uvek uspevali u svakoj priči da se dočekaju na noge, iako ih je život i tada ponovo gazio, a oni su nastavljali da stoje… I sve što im se desi je odlična priča!“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se u petak 4. septembra, a govoriće se o romanu „Okrugla kuća“ Luiz Erdrik. Ova knjiga je na popustu 30% do 4. septembra 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
