Jelena Pavić

Каква књига! Каква пресликана стварност! Не знам ни да ли је ово што сам преживела на 250 страница књиге Мари Вареј "Пoследња шибица" стварност коју ми је неко сасуо у лице или су ме само ликови из књиге и маштa aуторке потресли! Знала сам да је Мари Вареј писац која вам понуди причу у којој активно трагате за истином. Знала сам да се бави породицом и има снажне ликове за које бринемо. Знала сам и да постепено уз фабулу гради и напетост коју виђамо у трилерима. Знала сам да су јој непредвидив завршетак и преокрет једни од књижевних адута. И све сам то знала, јер сам читала "Лето кад је нестала Сара Лерој", њен претходни роман, али успела је да ме изненади зато што нисам знала да може и јаче и боље и снажније. Мари Вареј је поентирала новом књигом "Последња шибица". Мари Вареј је и овде испричала причу чија је централна тема породично насиље. И одмах да вам кажем не постоје сурове околности које из нас извлаче добро или лоше, постојимо ми такви какви смо и којим смо путем решили да ходимо. Наш је избор. Или мислимо да је то избор зато што не знамо и не смемо другачије. И ћутање је наш избор. За разлику од њеног претходног романа овде немамо новинарку која долази и открива истину, овде морамо да кроз фрагменте сећања девојчице од 11,12 година склапамо слику. Прошлост се открива у деловима што појачава осећај мистерије и могућност да није онако како нам се чини. Наш наратор је Абигаел, девојчица коју сам поменула. Њу упознајемо 27 година након несреће и сахране, о којима не знамо ништа, у једном самостану. Неко за кога треба да откријемо да ли је антагониста или протагониста је Габријел, њен старији брат. Они су преживели породично насиље и трауму која можда мења њихов идентитет. Насиље на срећу читалаца није приказано експлицитно, већ кроз последице. Мада свеједно, свако насиље кида душу. Иако је централна тема насиље овде је и јака веза заједништва. Сестра и брат имају нераскидиве везе. Габријел после 27 година је успешан човек, али га само његова сестра познаје. Само она зна шта се десило у прошлости. А прошлост нас гради. И Габријел има податак да тек четврто дете успе да се одупре моделу насиља ако је злостављан у детињству. Зато и постављамо питање да ли они који су прошли насиље и сами постају насилни? Детињство делимо са најдражима и зато је овде у фокусу љубав брата и сестре. Љубав за коју читањем сазнајемо да ли може бити и деструктивна. Или је само јача јер их трагедија спаја. Сећање на њу је можда преживљавање! Овај роман је емоционално „тежи“ од претходног, јер иде дубље у психу жртве. "Последња шибица" је попут романа "Каротa" Дарка Тушевљаковића y ком исто сакупљамо сећања којa нам требају да преживимо истину. Ја не верујем да некоме може да се не свиди књига. Зато је ово препорука за све!

Dejan Trbulin

Jako dobra knjiga, vidi se da se autorka ozbiljno posveti temi o kojoj piše. Razgovori deluju kao stvarni događaji toliko da mi deluje da bi se knjiga mogla koristiti kao stručna literatura na temu zlostavljanja. A opet sve to uklopi u radnju koja je zanimljiva za čitanje. Sve preporuke!

Ana Mačkić

Ova knjiga je za sve koji su ikad osjetili strah tamo gdje su trebali biti sigurni, za one koji žele da razumiju bezuslovnu bratsku ljubav u najtežim trenutcima. Knjiga o kojoj se treba pričati, preporučivati, poklanjati. Ovo je priča o snazi, o tome da ,,pokidano djetinjstvo " ne mora da komanduje sadašnjošću. Ova knjiga se proživljava srcem i dušom. Svjedočanstvo da se u najvećem mraku može upaliti poslednja šibica i pretvoriti u svetionik nade.