Dijana

Nakon pomalo sumornog početka u kojem tek stare fotografije unose trag života, priča odjednom pokreće lavinu emocija i radost zbog glavnog lika koji živi slobodu da živi baš kako želi. Divna knjiga.

Vaska

U dahu! Jednostavno napisano, onako kako i mislimo - nabacani segmenti u glavi, misli koje se stvaraju iz samo sebi poznatih razloga, zakljuci do kojih se zbog njih takvih dolazi. I na kraju, to smo mi: percepcija spoljnog sveta kroz samo nama poznate filtere. Slozila bih se sa piscem da te filtere obrazuju situacije, mesta, bica i snovi. Zelje mu dodju kao neka vrsta rezultata zakljucenog. Knjiga mi je nova, zao mi je bilo da podvlacim ono sto je meni u tom trenutku bilo vazno. I sada mi je zao jer bi lepo cucnulo u nekom licnom Prirucniku. S druge strane, necu je odmah citati drugi put, jer knjiga je ostavila na mene toliki utisak da bi mi bilo zalije da ga menjam radi licnog interesa. Svaka preporuka za one koji se osecaju da su normalani ljudi.

Sandra Kojić

Negde između onda i sad nešto je pošlo naopako, ali o tome dobijamo tek nagoveštaje. Ovaj tip i njegov pas žive sami u jednom stanu punom uspomena, a praznom. U nekom trenutku na vratima tog stana pojavljuje se policija zbog nekog krivičnog dela, a jedna Pravnica ovom tipu pritiče u pomoć. Dole na reci je jedan restoran koji čeka da ga ovaj tip pronađe, pa da priča može da se pokloni i počne. A priča je takva da može da ugreje. Stvarno. Istovremeno i sasvim obična i izuzetno retka.

Ana

Bravo za Lagunu! Fantastična knjiga, ovo treba što više ljudi da pročita! Sada će dobiti i novu publiku, a vredi da joj se i ranija publika vrati!