Suzana

Odlican roman. Selenic je znao kako da prikaze ljudske karaktere.

Andrija

Svojim prvim romanom Selenić je čitalačkoj publici prikazao punu metaforičnost teme, koju obrađuje u svojim drugim knjigama - iako, suštinski, nijedna od knjiga nema dodirnih tačaka sa drugom - a to je motiv prikazivanja društvenih okolnosti i međuljudskih odnosa. Pera predstavlja jednog od najbizarnijih likova sa kojima sam se ikada susreo. On nam svojim "memoarima", osuđen da to radi iz svojih invalidskih kolica, prikazuje sliku sveta oko sebe, svoje porodice, prošlosti, političku i društvenu situaciju tadašnje Srbije. Čitalac stiče utisak da obrazovani narator, očito u konstantnoj borbi sa svojim kompleksom, kivan na svet oko sebe i svoje sputane mogućnosti, subjektivno slika svet koji ga okružuje. Međutim, subjektivizam, koji Pera pokazuje, jeste upravo ono što je pravi svet - realan i neidalizovan. Roman prikazuje puno kontradiktornosti u društvu, bizarnih i izopačenih situacija koje su nama, u romanu, takve, jer Pera njima pripada, tačnije ne pripada, a u stvarnom svetu prikazuju ono što u tom trenutku predstavlja duh vremena. Selenić je u ovoj knjizi, kao i ostalim, poput Balzakovog Pariza, verno oslikao posleratni Beograd, sa svim svojim lepotama, samo treba shvatiti da kod Selenića lepota poseduje drugi, metamorfozirani, oblik koji treba prihvatiti, kako bismo ga razumeli i zavoleli.