Dobitnik regionalne nagrade „Meša Selimović“

Ono što je izgledalo kao prirodna nepogoda pretvorilo se u mnogo veću pretnju.

Jedne martovske noći vetar iznad Splita naglo okreće na buru i pretvara tinjajući plamen u ognjeni zid koji guta voćnjake, kuće i brodove u luci Krilo Jesenice. Kad se dim raziđe, na putu kroz spaljeno planinsko selo pronađen je ugljenisani auto, a u njemu telo žene. Istragu vode Petar Fradelić, mladi inspektor kome je ovo prvi veliki slučaj, i Stanko Barada, usamljeni protivpožarni veštak pred penzijom. Dok njih dvojica na zgarištu traže tačku u kojoj je sve počelo, sve je jasnije da je u pitanju zločin a ne prirodna nepogoda. Za to vreme rasplamsava se bes meštana koji traže krivca među brodarima i maslinarima.

U svom novom romanu Jurica Pavičić ispisuje istovremeno mediteranski noar, porodičnu dramu i društvenu hroniku. Najbolje do sada.

„Pavičićev tekst vibrira u registru koji je prepoznatljiv diljem regije. Žigice su jeka prostora u kojem se prirodne katastrofe i društveni mehanizmi prelamaju preko svima prepoznatljivih lomnih točaka, gdje nam se povijest neprestano vraća kroz vatru, dim i poraze institucija. U tom smislu, Pavičić govori jezikom Mediterana i Balkana istodobno, jezikom krhkih zajednica i krškog tla, zbog čega i njegov roman odjekuje daleko. U pepelu jedne obale čitamo ne samo svoj požar nego čitavu kartu naših zajedničkih zgarišta.“

Iz obrazloženja žirija regionalne nagrade „Meša Selimović“

„Jurica Pavičić nam, s finoćom i oštrinom, nudi novu varijaciju na svoju omiljenu temu: nemilosrdan rendgenski snimak korumpirane zemlje... koja se rve s teretom vlastite prošlosti.“

–Le Figaro