Čovek nije ostrvo, ali ni Ostrvo nije za ljude.

Autoritativna vlast, bahata i samozadovoljna, sveprisutna ali nedodirljiva, drži u stegama pokornosti građane koji su s vremenom odustali od želje da budu slobodni i potrebe da se poštuju njihova osnovna prava. Osećanje bespomoćnosti gospodari Ostrvom. (Ne)pristajanje na ovakav način življenja ima visoku cenu, što će Vir, centralni lik ovog antiutopijskog romana, osetiti na sopstvenoj koži.

Delo obiluje satirom, obezličenim pojedincima i situacijama u koje lako možemo da poverujemo. Vir je stilski izbrušen prikaz društva i u čitaocima budi pomalo zaboravljeno saosećanje i solidarnost.

„Na kraju romana, kada ostanemo bez daha, spasava nas onaj koji je u još dubljem vrtlogu od nas. Knjiga Vir budi nadu. Hvala, Filipe.“
– Jasminka Petrović

„Distopijski svet Ostrva opisan u romanu Vir zastrašujuće nam je poznat. Sudije koje nisu sudije, procesi koji nisu procesi, žrtve koje nisu žrtve i zločinci koji nisu zločinci čine amalgam naše nadrealne svakodnevice i sasvim realne kafkijanske, orvelovske i bredberijevske atmosfere u Viru. Ostrvljani su uplašeni i kontrolisani, sputani sopstvenim strahom, do kraja odani i ponizni, oni su obične krpene lutke koje sprovode volju sistema. Ali Vir je taj koji će ličnom žrtvom podstaći pobunu protiv ugnjetača. I to je najvažnija poruka ovog uznemirujućeg romana: i pored raznih strahova, promene su moguće!“
– Srđan V. Tešin

„Dramatična priča kafkijanske atmosfere u kojoj prepoznajemo i sopstvenu sudbinu.“
– Filip David