Vidim da je knjiga rasprodata ali ja ipak ipak imam potrebu da ostavim ocenu I komentar jer stvarno vredi pronaci je I upotpuniti kucnu biblioteku. Na mene je ostavila snazan uticaj I skroz sam se stopila sa likovima da sam I ja pomenutu sliku dozivljavala svaki put na svoj nacin. Ne pamtim kada me je knjiga tako ocarala I zavladala mojim umom da sam dugo nakon njenog zavrsetka svodila utiske ne zeleci da zapocnem novu. Lepo je odmoriti mozak uz ovakvo stivo. Potrudite se da je pronadjete I procitate.

"...Slike predstavljaju osećanja.Bez obzira na ono što oči vide,srce mora da ih oseti, inače slika nema svrhu..." Pri kraju svoje veze sa Rodenom,Gven Džon je naslikala malu sliku u kojoj je pokušala prikazati svoj unutrašnji život,duboku emotivnu vezu sa umetnikom koji se udaljavao od nje.Slika je izražavala kompleksnost njenih osećanja,usamljenost i očajanje,patnju i smirenost,tugu,setu,ranjivost,osećaj čekanja- bolje reći iščekivanja nečijeg dolaska,a opet je sve to prikazano tako uredno,čisto, jednostavno,mirno...Slika je davala poruku da "...treba živeti jednostavno,isključiti se, odbaciti sav trud,napetost,ostaviti svet za sobom..." U toku jednog veka svog postojanja, slika je gubljena,nađena,kradena,zaturena,prodata,ali uvek je bila u rukama neke žene koja ju je volela i cenila,osećala njenu posebnost.A po želji madam Verlon,poslednje žive vlasnice,slika će nastaviti svoj život među ženama koju su sposobne da vide njenu vrednost,da osete njenu jednostavnost ali i prikrivenu strast i žudnju...

Izgubljena i na kraju opet nadjena......nije lose