Laguna - Bukmarker - Zvezde postavljaju pitanja ser Dejvidu Atenborou - Knjige o kojima se priča
Besplatna dostava za porudžbine iz Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zvezde postavljaju pitanja ser Dejvidu Atenborou

Netfliks je u čast stvaralaštva jednog od najznačajnjih boraca za zaštitu životne sredine organizovao poseban virtuelni događaj tokom koga su velike zvezde postavljale pitanja ser Dejvidu Atenborou. Pogledajmo šta su sve Džudi Denč, Bili Ajliš i Dejvid Bekam, između ostalih, imali da poruče i pitaju gospodina Atenboroa.

Dejvid Bekam, fudbaler: Veliki pozdrav za ser Dejvida i čestitke na novom filmu. Učinili ste mnogo toga da nam otvorite oči i sagledamo probleme sa kojima se naša planeta suočava. Vaš rad nas podstiče da  brinemo o prirodi i uči nas šta je treba da radimo kako bismo je sačuvali. Putovali ste širom planete i naučili mnogo toga o prirodi. Ako biste morali da pošaljete samo jednu poruku našoj deci o budućnosti planete, kako bi ona glasila?

Da vode računa o divljem delu prirode jer mu i čovek pripada. Da očuvaju sve one životinjske vrste koje gledaju na ekranima. Ne dozvolite da stvari propadaju, ne bacajte hranu, ne trošite električnu energiju uzaludno. Vodite računa o prirodi. Ona je najdragocenija stvar koju imamo. I mi smo njen deo.

Bili Ajliš, pevačica: Zdravo, ser Dejvide. Želela bih da vas pitam kako se na ličnom nivou nosite sa tim da životinje izumiru?

Očajno. Jedna od najlepših stvari koju sam doživeo, i koju nikada neću zaboraviti jeste prvi put kada sam zaronio kraj Velikog koralnog grebena. Ulazite u potpuno novi svet, a on je ispunjen neverovatnom lepotom i kompleksnošću, vidite izuzetne prizore i bića za koja niste ni znali da postoje. Otišao sam ponovo na to mesto i umesto čarobnog sveta koji je postojao, zatekao sam nešto poput groblja. Život je ubijen. Ubio ga je porast temperature koji smo mi, ljudi, stvorili. Bio je to užasan trenutak, užasan prizor. Užasno je to što radimo prirodi, ne samo u moru već i na kopnu i u vazduhu.

Glumci iz serije „Seksualno obrazovanje“: Pozdrav za ser Dejvida. Imamo utisak da je raskidanje veza sa prirodom jedan od razloga zašto je planeta u ovakvom stanju danas. Zanima nas na koji način mislite da bi ljudi mogli da se ponovo povežu sa prirodom? I koje vam je omiljeno drvo?

Neverovatno je koliko priroda može da se uklopi u naše gradove. Srećom, mnogi gradovi imaju parkove, ali odlaskom u divlje delove zemlje bili biste zapanjeni koliko različitih vrsta životinja živi u njima. Koliko leptira i ptica postoji.

Veoma sam srećan što živim u blizini predivnog parka starog nekoliko vekova. U njemu još uvek ima jelena i mnogo starih hrastova. S vremenom, hrast postaje šupalj i različita stvorenja se nastanjuju u njemu. Tu je i jedno drvo koje je staro oko sedamsto, osamsto godina, možda čak i hiljadu, i neverovatno je. Svakog jutra ga pozdravim klimanjem glave. Zaista veličanstveno drvo.

Vil, ambasador britanske omladine: Živeli ste neverovatan život ispunjen istraživanjem, otkrićima i avanturama. Šta biste, da možete, poručili mlađem sebi?

Mislim da bih mlađem sebi rekao: „Potrudi se da shvatiš koliko imaš sreće.“ Imao sam sreću da sam od malih nogu, bio sam verovatno mlađi od tebe, kada sam biciklom obilazio okolnu prirodu u potrazi za različitim životinjama. Mnoge od tih stvari koje sam video danas ne postoje. Mislim da bih i ovo rekao sebi: „Uživaj u ovome. Ceni ove trenutke. Poštuj ih. I zajedno se nadajmo da će još uvek postojati kada dođeš u moje godine.“

Sandiš Kadur, kamerman na projektu „Naša planeta“: Zdravo, Dejvide. Ovde Sandiš Kadur iz Indije. Da li vas je neki određeni trenutak u karijeri inspirisao da ceo život posvetite ovom čime se bavite? I zahvalio bih vam se što uspevate da učinite da prirodni svet zvuči toliko seksi.

Hvala ti mnogo. Danas je možda teško shvatiti koliko su ljudi malo znali o našoj prirodi. Bilo je neverovatno raditi ove stvari jer bez obzira na to koliko je loše izgledao materijal koji smo mogli da zabeležimo tokom pedesetih, ljudi su bili zapanjeni. Sada je taj posao mnogo teži jer postoje ljudi, poput tebe, koji su toliko usavršili načine snimanja događaja u prirodi da je jako teško stvarati materijale koji su novi i zanimljivi. Ali srećom – to nije presudno. Važno je da ljudi zaista uživaju u gledanju životinja, to umnogome obogaćuje njihove živote, upotpunjuje živote ljudi oko nas.

Mejsi Vilijams, glumica: Poštovanje ser Dejvide, zadovoljstvo mi je što sam deo ovog projekta. Imam pitanje za vas – s obzirom na trenutna ograničenja putovanja, kako da se ljudi bolje povežu sa prirodom?

Tokom prethodnih godinu dana sam zbog pandemije provodio sve više i više vremena u bašti i shvatao kakvo sve bogatstvo postoji u njoj. U dvorištu imamo jezerce i skupljaju se desetine vrsta vilinih konjica oko njega. Uživao sam posmatrajući sve te prelepe insekte, leptire raznih boja. Toliko toga može da se vidi, a upravo sada shvatamo da mnoge stvari nismo ni primećivali.

Markus Rašford, fudbaler: Zdravo, Dejvide. Šokantno mi je saznanje da svake sekunde gubimo prirodnu površinu veličine fudbalskog terena. Šta uzrokuje uništenje naših šuma i kako da ih spasimo?

Drveće i šume su veoma osetljive, lak su izazov za ljude koji žele da zarade na brzinu. Kada neko poseče drva i proda ih, na prostoru koji je ostao posadi određene useve, na primer, uljane palme čija ulja se prodaju u velikim količinama na zapadu. Dakle, mi smo odgovorni zbog onoga što kupujemo za brze profite koje ostvaraju ljudi sečom šuma. Moramo da shvatimo da je drveće najvažnije, ključni je element u složenom procesu pokretanja prirodnog sveta – klima, padavine i plodnost. Drveće je dragoceno i postaje sve dragocenije jer ga sve više sečemo kako bismo ostvarili profit.

Džudi Denč, glumica: Ser Dejvide, naučili ste nas toliko stvari da ne znam ni odakle da počnem. Kada je reč o topljenju leda na Arktiku, može li se odmah uraditi nešto što bi to zaustavilo?

Severni pol nije kopno, to je sve voda – zaleđena voda. Ali temperatura na planeti se povećava i tokom leta sada možemo od Amerike da dođemo do Evrope preko Severnog pola koji se zagreva i led nestaje. Postoje razne pretpostavke, neke strašnije od drugih, kakve će posledice topljenje leda imati na naš svet i to je sve bliži trenutak.

Izabela Gomez, glumica: Zdravo, ser Dejvide. Imam jedno pitanje na koje vam možda neće biti lako da odgovorite, ali koji događaj biste izdvojili kao najneverovatniji od svega što ste doživeli tokom karijere?

Verovatno je to susret sa rajskim pticama. Sećam se kada sam imao desetak godina, čitao sam o velikom britanskom istraživaču prirode Alfredu Raselu Volisu koji je živeo u 19. veku. Putovao je do indonežanskih ostrva i bio prvi britanski istraživač koji je video rajske ptice u prirodi. Ima ih oko četrdeset vrsta i razlikuju se u veličini. Mislim da smo bili prvi koji su ih snimili u divljini u Novoj Gvineji, užasno loš materijal jer nismo imali dobro osvetljenje. Od tada sam ih video nekoliko puta i one su nezaboravno lepe.

Iljona Sorensen, aktivistkinja: Posetili ste oba Zemljina pola. Šta bi ljudi trebalo da znaju o njima i šta posebno pamtite iz tih iskustava?

Ledene prostranstva koja se javljaju u različitim, neobičnim oblicima. To su istovremeno neverovatna i strašna mesta.

Sami Munene, stručnjak za afrički divlji život: Gledam ovaj divni kontitnet oko sebe i vidim kako divlji život sve više sabijamo u ćošak. Šta treba da uradimo kako bi svet razumeo da previše utičemo na prirodu?

Prvo, divno je videti te ponovo, Sami, doživeli smo zajedno sjajne trenutke. Ovo je jedno veoma teško pitanje: kako da objasnimo ljudima da je divlji svet oko nas ugrožen? Pre svega, tako što ćemo pokazati ljudima sve te predivne životinje i objasniti im koliko su važne. Ne samo vredne za ovu planetu nego i važni prirodni resursi koji privlače ljude sa drugih kontitnenata da dođu i vide čuda koja postoje u Africi. Imam utisak da ste vi u mnogim delovila Afrike uspeli da privučete veliki broj ljudi i da im pokažete koliko su neverovatna ova bića.

Sunil Gunatilake, radnik rezervata za majmune u Indiji: Ovde postoji veliki problem sa navodnjavanjem i mnogo šuma propada zbog nedostatka vode. Kako možemo koristeći jednostavne kanale navodnjavanja spasiti šume?

Ovo je jedan od najgorih problema i oslikava u malom nešto što se dešava širom planete. Ne možemo sve probleme da rešimo sami, zavisimo jedni od drugih, zavisimo od sporazuma. Reke su nam izuzetno dragocene i ljudi na ušćima reka zavise od toga. Ali ako u gornjem toku reke neko napravi branu, preuzeće svu vodu od ljudi sa ušća. Pitanje koje se postavlja glasi: Ko poseduje tu vodu? Jedini način da se ovo reši su međunarodni sporazumi između zemalja.

Ovo pitanje je, kao što sam rekao, lokalni prikaz onoga sa čime se globalno suočavamo. Došlo je vreme kada više ne možemo da gajimo samo sebične interese, kada moramo da mislimo na druge ljude koji su pod uticajem onoga što radimo. To se naravno odnosi na reke, ali na i sve ostalo na planeti. Moramo da delujemo zajedno, moramo da imamo međunarodne sporazume, moramo da rešimo probleme.

Integralnu verziju intervjua na engelskom možete pogledati ovde:


 
Izvor: youtube.com 
Prevod: Dragan Matković
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i laguninih klubova čitalaca tokom noći knjige laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i Laguninih klubova čitalaca tokom Noći knjige
17.06.2021.
Tokom Noći knjige, knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca radiće po sledećem rasporedu:   Knjižara 18. jun 19. jun 20. jun RK Beograd – Miljakovac Va...
više
24 tbt predloga za 24 noć knjige laguna knjige 24 #tbt predloga za 24. Noć knjige
17.06.2021.
Bliži se još jedna Noć knjige, i iako smo sigurne da su vaši spiskovi već ispunjeni novim naslovima, popusti važe na sva Lagunina izdanja, te bismo vas podsetile na naše favorite koji su nepravedno za...
više
sto godina poaroa imigrant koji je osvojio srca britanaca laguna knjige Sto godina Poaroa: Imigrant koji je osvojio srca Britanaca
17.06.2021.
Pre tačno sto godina, Agata Kristi je britanskoj čitalačkoj publici predstavila omalenog Belgijanca besprekorno održavanih brkova, koji je zahvaljujući svojim „malim sivim ćelijama“ rešavao i najkompl...
više
stara pesma sa novom melodijom intervju sa madlin miler laguna knjige Stara pesma sa novom melodijom: Intervju sa Madlin Miler
17.06.2021.
Odrastajući u Njujorku, Madlin Miler je kao dete snažno privlačila književnost i kultura grčko-rimske civilizacije. Očarana junacima poput Ahila, Hektora i Eneje, Milerova je pratila svoju ljubav toko...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.