Tehnologija može biti predivna stvar; svet vam je nadohvat ruke zahvaljujući moćnim pretraživačima, sveopštim znanjem sabranim na Vikipediji i društvenim mrežama kojima održavate vezu sa prijateljima i porodicom rasutim po celom svetu. Međutim, postoji i tamna strana svih tih prednosti. U žurbi da se iskoristi tržište na internetu i razne usluge koje internet nudi, često se zanemaruje bezbednost i upravo kroz te pukotine, „Zločin a. d.“ kako ih Gudman naziva, koristi priliku da se ubaci.
Češljajući kroz svoju obimnu bazu podataka, Gudman iznosi priče o krađama identiteta, finansijskim prevarama, i o tome kako kriminalci koriste moderne tehnologije da bi što dalje pustili svoje pipke. Tu su priče o bandama koje prave svoje pištolje koristeći 3D štampače, kako se serveri obaraju napadima DOS- om, kako se na daljinu aktiviraju kamere i monitori za bebe da bi se špijunirali ljudi i uzimale slike radi ucena. Nalaze načine da hakuju i pejsmejkere, pri čemu se javlja zastrašujuća mogućnost da vam neko pošalje smrtonosni električni udar preko vašeg medicinskog pomagala. Prevaranti počinju sve češće da koriste čak i dronove, ne samo u svrhu nadzora, već opremajući ih oružjem i donoseći sasvim novu vrstu smrtonosnog užasa. Skynet je gotovo tu.
Čak i oni za koje mislite da su dobri momci, nisu u potpunosti nevini. Glavni razlog zbog koga su usluge Gugla i Fejsbuka besplatne jeste to što ste vi proizvod. Oni prate vaše lajkove i ono što ste pretraživali na netu, a zatim te podatke prodaju kompanijama koje se bave analizom tržišta i tragaju za trendovima da bi drugim firmama nudile marketinška rešenja. To počinje od trenutka kada se prijavite, jer uslovi korišćenja koje niko ne čita jedino kažu da sve vaše podatke smatraju svojima, ali se i ograđuju od svake odgovornosti ako dođe do njihove krađe.
Za sada, stvari stoje vrlo loše.
Budućnost zaista ne deluje nimalo ružičasto. Zatim dolazi Internet stvari (IOT), gde gotovo svi uređaji u vašem domu, od sijalica do frižidera, imaju neku vrstu pristupa internetu. To znači da smo u dobu pametnih telefona, i da ćete biti u stanju da preko njih kontrolišete različite stvari u kući, čak i kada niste u njoj. Super, mislite vi – upravljanje domom jednostavnim klikom. Ali vrlo često su ti uređaji slabo obezbeđeni i nekom iskusnom hakeru pružaju lak pristup vašem domu.
Sve ovo je prilično zastrašujuće. Naše društvo je sada u potpunosti zavisno od tih tehnologija i sistema vezanih za osnovu infrastrukturu, kao što su električna energija, voda i bezbednost, a oni su zasnovani na internetu. Ovi sistemi su veoma dobri, i nude razne finansijske prednosti kompanijama koje ih koriste, ali veliki problem u svemu tome jes slaba bezbednost i osetljivost na sajber napade. Ranije su hakeri izvodili takve napade, ali sada se i drugi upuštaju u njih a prve za koje se saznalo preduzimaju države. Gudman nam pokazuje mračnu budućnost, ali takođe daje i neke predloge kako da pojedinci poboljšaju svoju bezbednost, od tako jednostavnih kao što su pokrivanje kamere na vašem laptopu kada ga ne koristite do korišćenja duplih lozinki prilikom logovanja. Uz to upire prstom i na softverske kompanije, koje ne samo da se moraju potruditi da naprave manje osetljive softvere, već i da počnu da prihvataju odgovornost kada dođe do upada a ne da od toga peru ruke. Ako ste dovoljno hrabri, i zainteresovani za tehnologiju, ova knjiga je vredna čitanja.
Izvor: Goodreads.com
Prevod: Vladimir Martinović