„Život na našoj planeti“ – 10 činjenica iza kulisa koje morate da znate

Knjiga „Život na našoj planeti“ Dejvida Atenboroa istražuje karijeru omiljenog nam prirodnjaka i način na koji se naša planeta menjala tokom njegovog života.



Naslov koji će vam otvoriti oči istovremeno je i naslov dokumentarca koji poziva gledaoce da preduzmu korake u očuvanju naše planete Zemlje. Dejvidova naracija, koja nas vodi kroz njegov život i ekspedicije, omogućava gledaocima da razumeju kako se odigravala evolucija života na našoj planeti kroz istoriju. Međutim, ovaj koncept služi samo da pripremi teren za dublju temu kojom se film bavi: smanjenje površine divljih predela u prethodnih 100 godina, od čega je većina prouzrokovana ljudskim delovanjem.

Koliko god te činjenice bile poražavajuće, ipak nije sve izgubljeno, a Atenboro pruža nadu izlažući nam viziju budućnosti i onoga što se mora dogoditi kako bi se ovaj dramatični scenario preokrenuo. Ako izuzmemo teške teme, ovaj film je jedno predivno remek-delo prepuno snimaka koji će gledaoce ostaviti bez daha. A samo snimanje filma je zasigurno bila avantura koju će Atenboro i njegova ekipa zauvek pamtiti.

Povratak u prašume Bornea

Snimanje dokumentarca je složena i mukotrpna rabota, naročito onih koji se snimaju u prirodi. Proces snimanja takvog  filma je sve samo ne jednostavan, iako je krajnji cilj da tako ne deluje. U ovom „svedočanstvu“ o stanju naše životne sredine, Atenboro ponovo posećuje prašume Bornea da bi istražio kako se ostrvo promenilo tokom godina koje su protekle.

Treće najveće ostrvo na svetu krije neke od najvećih blaga naše planete. Međutim, vrste životinja i biljaka koje naseljavaju ovo ostrvo pretrpele su ogromne promene usled klimatskih promena. Snimateljska ekipa bila je šokirana promenama koje su nastale u odnosu na pedesete godine 20. veka (kada je Atenboro prvi put posetio ostrvo).

Poseta Pripjatu, Gradu duhova

Još na početku filma i knjige, kada Dejvid skreće pažnju na to koliko se dramatično umanjila biološka raznovrsnost, gledaoci će biti u prilici da vide snimke napuštenog predela. Kasnije, otkriće nam da su ti krajolici snimljeni u okolini černobiljske nuklearne elektrane, koje danas ljudi ne nastanjuju. Međutim, oni su postali dom bujnom biljnom i životinjskom svetu, koji je opstao uprkos svim izgledima.

Ono što je manje poznato jeste tačan naziv lokaliteta koji su ser Dejvid Atenboro i njegova ekipa posetili. U pitanju je Pripjat, koji se nalazi u zabranjenoj zoni Černobilja, i ekipa je tamo provela nedelju dana u septembru 2018. godine.

Priroda Černobilja je snimana četiri godine

U poslednjoj sceni „Života na našoj planeti“, gledaoce će oduševiti neverovatni prikazi naše planete. To se pogotovo odnosi na scene snimljene u Pripjatu, Gradu duhova. Iako je tačno da je filmska ekipa provela izvesno vreme u Černobilju, kako bi snimili većinu materijala, izvršni producent Alister Fodergil izjavio je da je celokupno snimanje prirode u Pripjatu trajalo četiri godine.

Premda se ovaj predao danas smatra ekološkim Armagedonom, kamermani su sa udaljenosti uspeli da zabeleže kako se život ponovo obnavlja. To dokazuje da uprkos šteti koja je naneta prirodi, naročito u ovom regionu, koji je poznat kao mesto na kom se odigrala jedna od najužasnijih katastrofa u istoriji, i dalje postoji nada za budućnost.

Izvršni producent sarađuje sa Dejvidom 40 godina

Najnoviji film Dejvida Atenboroa očito još jedan je u nizu dokumentaraca koji prikazuju neke od najveličanstvenijih mesta na planeti Zemlji i ukazuju na malo poznate činjenice. Ali „Život na našoj planeti“ obeležava i bitan trenutak u njegovoj karijeri: saradnju sa izvršnim producentom Alisterom Fodergilom koja traje više od 40 godina.

Tokom snimanja ovog dokumentarca, Fodergil je koristio specifičan objektiv u kom se nalazilo ogledalo, kako bi Dejvid u odrazu mogao da vidi režisera. To mu je pomoglo da se oseća kao da razgovara sa nekim, što je bilo važno kako bi se razotkrila njegova privatna strana ličnosti, što će naposletku pomoći gledaocima da se lakše i dublje povežu sa njim.

Dejvid je na svako pitanje odgovarao bez scenarija

Tokom snimanja, Atenboro daje nekoliko intimnih izjava koje se odnose na njegov pogled na svet i korake koje bi trebalo preduzeti kako bi čovečanstvo imalo svetliju budućnost. Iako ovaj britanski voditelj i prirodanjk ima već 94 godine, živi je dokaz da godine nisu ništa do brojke, što pokazuje svojom oštroumnošću, i u razgovoru i u zaključcima.

Na svako pitanje je dao odgovor koji nije izrežiran, a njegovi spontani, a istovremeno vispreni odgovori najpronicljiviji su trenuci zabeleženi u ovom filmu.

Ovo je prvi i jedini dugometražni film Dejvida Atenboroa

Tokom svoje neverovatne karijere, ser Dejvid Atenboro je oduševljavao svoje fanove u stotinama (ako ne i hiljadama) nezaboravnih TV nastupa. Ali njegova ključna uloga u poslednjim serijalima i dokumentarcima je uglavnom uloga naratora. Naime, ovoga puta, u „Životu na našoj planeti“, Dejvid Atenboro nastupa u svom prvom i jedinom dugometražnom filmu, ne samo kao filmski stvaralac, već i kao voditelj. Gledaoci će imati priliku da na ekranu sagledaju njegova lična uverenja i strast prema prirodi – a neke scene su čak i rekonstruisane.

Drugim rečima, ovoga puta Atenboro nam prikazuje svet kako ga sam doživljava (bukvalno i metaforički), pošto film sadrži i materijal koji je Dejvid sam snimao.

Režiser Džoni Hjuz je doneo odluku da se ovaj film premesti na veliko platno

Džoni Hjuz je već sarađivao sa Dejvidom Atenboroom na drugim projektima, poput „Naše planete“ (Our Planet). Izjavio je da je 2014. godine, dok je sa Dejvidom snimao serijal za Silverblack Films, ekipa donela odluku da treba da se snimi jedan film koji će uzduž i popreko pokriti krizu biodevirziteta. Potom je predložen za reditelja filma „Život na našoj planeti“, te je odlučio da upravo ovaj film bude njegov dugometražni prvenac.

Iako je planirano da se film prikaže u bioskopima pre nego što bude dostupan na Netfliksu, što se desilo u nekim zemljama kao na primer u Australiji, distributerska strategija je morala da se prilagodi pojavi pandemije koronavirusa.

Dejvid se manje plašio da bude izložen opasnim situacijama od njegove filmske ekipe

Atenboroov glas i umešnost za naraciju oduvek su bile njegovo najsnažnije oružje, što se u Velikoj Britaniji smatra nacionalnim blagom. Upravo to je odigralo ključnu ulogu dok je svojim glasom umirivao filmsku ekipu u opasnim situacijama. Premda je bespogovorno bio najstariji na terenu tokom snimanja, Atenboro je bio i najmanje uplašen od svih prisutnih kada je ekipa posetila Černobilj.

Postojala je potencijalna opasnost od radioaktivnosti, koje se većina ekipe bojala, a Džoniju Hjuzu nije bilo svejedno što Dejvida vodi na ovu lokaciju. To je mesto na kom niko nije boravio više od nekoliko sati u zadnjih 30 godina, ali je Dejvid ubrzo uspeo da umiri Džonija sledećim rečima: „Nemoj biti toliko zabrinut. Zagazio sam u devedesete godine, to neće imati nimalo uticaja na mene. Za ovo dvoje...“, misleći na najmlađe članove ekipe, Ilariju i Džoa, „treba da se brineš.“

Atenboroova ljubav prema geologiji nikada nije utihnula

U nostalgičnim snimcima iza kulisa, Hjuz izjavljuje kako Dejvid ima neizlečivu strast prema istraživanju prirode. Na snimanju na prvoj lokaciji, tokom pretoplih dana u julu 2018. godine u Lesterširu, tim je završio u jarku gde je Atenboro odlazio kao dečak. Hjuz je opisao scenu:

„Dejvid je bio raspoložen. Ovo je mesto gde je dolazio kao dečak. Preskočio je strme stepenice i odvezao se stazom. Kad smo uspeli da ga sustignemo, opet je bio u zanosu. Za nekoliko minuta je pronašao svoje stare prijatelje – parčiće školjki koji su virili iz krečnjaka.“

Neobična tetovaža urađena u čast Dejvida Atenborooa

Kada vam neko koga slučajno upoznate tokom istraživanja Bornea pokaže tetovažu vašeg lica na njihovoj butini, stvari postaju pomalo čudnjikave. Upravo je tako Dejvid Atenboro opisao svoja osećanja kada se našao (bukvalno) lice u lice sa ovom situacijom.

Dok se spremao za uspon na planinu Kinabalu, kako bi snimali prirodu, jedna neznanka mu je prišla i pokazala tetovažu koju je napravila u njegovu čast. Pomislio je kako je to veoma čudan ali i veoma ljubak odraz poštovanja.

Preuzeto sa: screenrant.com
Prevod: Aleksandra Branković