Delfi Kutak je pročitao „Sama u noći“: Pravi psihotrening za živce

Probudila se usred noći, osluškujući. Neko je u kući, a nije njen muž… On bi znao koje daske škripe i gde se može udariti glava o ugao stepeništa, jer je prenisko.

Zavirila je, ogromna senka se okrenula, čovek nije imao masku, a i skinuo je jaknu, izuo se, znači, ovde će duže boraviti, a napolju je počela mećava… Oko pola metra snega je napadalo oko kuće i pre nego što je legla sa decom. Ovaj čovek je došao da se zabavi, da ih ubije...

Ovo je na moj način prepričan sam početak romana „Sama u noći“, trilera od kojeg ćete ostati bez daha. Tako dobro je prenesen osećaj nemoći, beznađa, traženja izlaza, ideja kako i gde se sakriti, skloniti decu i sebe od čudovišta, skoro kao da je autorka sama bila u toj situaciji.

Ova knjiga je fantastično napisana! Čitajući, VI ste ta osoba, osećate stezanje grla, paniku i stres, gledate smrt u oči i tražite izlaz za spas.
 

„Otegnuto škripanje doprlo je otpozadi, prolazilo je iznad njih. Da, poznavala je te zvuke. Izvor svakog zvuka, svaka slaba tačka, bili su joj jasni u glavi. Hiljade i hiljade svakodnevnih zvukova bili su poput čičaka, pokupila bi ih usput tokom bezbrojnih noćnih odlazaka u dečje sobe za poslednje dve godine. Ne budi ih. Nemoj tu da staješ, vrata zatvori tačno ovako, pazi na šarke, pazi na rezu. Ako ih probudiš, moraćeš ponovo da ih uspavljuješ. Čovek je izašao iz sobe njene kćerke i sada je išao ka sobi njenog sina. Zakoračio je na podnu dasku iznad dnevne sobe koja je uvek šuplje ječala. Onda je stupio na dugačku, tanku dasku koja se pružala gotovo čitavom dužinom kuće. Svaki put kada bi stala na nju u hodniku, čula bi je kako se savija tri metra dalje. Kada su se uselili, nekoliko puta je tako probudila sina, pre nego što je nastalo mišićno pamćenje. Kuća ju je dresirala da izbegava slabe tačke.“

Čitala sam je brzo, teško se ispušta iz ruku jer prosto morate da doznate kako će se završiti.

Trejsi Sijera je kroz opise te noći, kao flešbekove iz prošlosti, provukla razne porodične priče i njihove probleme, njihovu istoriju i istoriju njihovih roditelja, kako su se upoznali, zabavljali, probleme sa novonastalom situacijom, groznu bolest svekrve glavne junakinje, izmenjeno ponašanje i bes njenog svekra, kako je to uticalo na nju, na decu, kako su rešili da ipak kupe staru viktorijansku kuću s početka osamnaestog veka, umesto moderne, bezlične… Jer da nisu, sada ne bi imali to tajno skrovište između zidova u koje su se njih troje skrili, bez glasa, uz poneki prigušeni jecaj devojčice ili dečaka.

Hoće li ih naći?

Priča se odigrava samo nekoliko godina ranije u odnosu na sadašnji trenutak, tokom karantina zbog kovida, u jednom gradu u Novoj Engleskoj, baš na ivici guste šume, noću, tokom snežne mećave. Poput igre mačke i miševa, napeto, puno tenzije, gde osećate strah likova o kojima čitate. Detaljno je opisana svaka misao, damar nade ili panike, sve izmešano…

Podeliću sa vama i delić kritike iz Vašington posta: „Opisati ovaj roman kao košmar u suprotnosti je sa živopisnošću te noći.“

Kaže se još, u drugoj kritici, da se ova knjiga čita na sopstveni rizik, pa odlučite sami. Ne bih je propustila da sam na vašem mestu, jer me je i samo ova priča u uvodu povukla da zavirim između korica, mene, obožavaoca dobrog trilera. Ovo je lestvica više, pravi psihotrening za živce.

Najviše iznenađuju obrti u drugom delu knjige, kada uz uporna ispitivanja policije više ni sami ne verujete ničemu dotle rečenom, a onda ponovo verujete, i tako ukrug: opet neverica, pa šok od saznanja, pa sve iz početka. Videćete već, pravi rolerkoster, nema dosade niti previše opisa, što mi sada nije smetalo, ma nisam ni primetila.

Zanimljivo je i da se u celom romanu ne pominju vlastita imena, samo zamenice i pridevi o likovima, po kojima ćete prepoznati ko je ko. Nesvakidašnje, ali i interesantno.

Kako će se sve ovo završiti, pitate se?

Do samog kraja imaćete nedoumice, bar sam ih ja imala, a onda će doći taj završetak i pomislićete: šta, kako, zar ovo, ovako? Ništa nije kako se čini, a opet, postoji objašnjenje za svaku neverovatnu stvar. Jedva čekam da i vi pročitate ovu sjajnu knjigu, nećete se pokajati.

Autor: Tatjana Todorović
Izvor: Delfi Kutak