„Život i doba Malog Groma“: Medena vremena i slatke atomske bombe

Nakon što nas je u svojim knjigama proveo kroz Britaniju, Evropu, Australiju, sadašnju i nekadašnju Ameriku, opet Britaniju, istoriju nauke i otkrića, Šekspirov život, istoriju domaćinstva i svakodnevnog života, Bil Brajson je odlučio da nas u knjizi „Život i doba Malog Groma“, koju je u sjajnom prevodu Gorana Skrobonje objavila izdavačka kuća Laguna, još jednom povede na put kroz vreme, na jedno malo intimnije putovanje u svoje detinjstvo.

Bil Brajson je pripadnik bejbi-bum generacije rođene nakon Drugog svetskog rata. Bilo je to doba procvata ekonomije, progresa i blagostanja. „Pedesete su sjajno doba za život ako ste beli, strejt muškarac“, rekla je Sara Lens u seriji „Legende sutrašnjice“ (Legends of Tomorrow). Bil Brajson je u pedesetim godinama minulog veka bio taj beli, strejt muškarac i uživao je u svakom trenutku.

Bilo je to doba kada su ljudi turistički odlazili da gledaju nuklearne probe u Nevadi i gde su se nakon toga zabavljali dopuštajući naučnicima da gajgerovim brojačima izmere koliko su radioaktivni, doba kada su cigare bile lekovite, kada je neumereno konzumiranje alkohola bilo zdravo, reklame nisu lagale i kada je najveća opasnost pretila od novotarija kao što su rok muzika (podstiče nasilje), stripovi (podstiču homoseksualnost i seksualno nasilje) i tinejdžeri. Sam pojam tinejdžera iskovan je svega nekih desetak godina ranije i čovečanstvo se veoma bojalo ovih mladih ljudi spremnih da kažu „ne“. Interesantno je da je tadašnje istraživanje pokazalo da su tinejdžeri u pedesetim godinama prošlog veka bili veoma konzervativni. Više od polovine njih verovalo je u Boga i u zlo koje stripovi, rukoblud i konzumacija seksa pre braka sa sobom nose. Bil Brajson je rođen 1951. godine i njegova karijera tinejdžera morala je da sačeka, sasvim drugačije, šezdesete, što mu je ostavilo dovoljno prostora da proživi sasvim bezbrižno detinjstvo u relativno malom gradu kao što je De Mojn. Roditelji su mu bili novinari i sa novotarijom tog doba kao što su dve plate u porodici (koja je opet posledica još jedne nove opasnosti tog doba – zaposlene žene) bili su novčano situirani i veoma obrazovani kako bi svojoj deci obezbedili dovoljno prostora da stvore brdo uspomena na ovo doba.

U knjizi „Život i doba Malog Groma“ Bil Brajson nam svojim prepoznatljivim stilom i neizmernim humorom (i očitom setom) priča o svom detinjstvu u malom gradu negde u Ajovi. Bilo je to doba pre nego što su veliki trgovinski lanci uzduž i popreko prekrili zemlju, doba kada je svako mesto imalo svoje osobenosti, svoje iste, a opet neponovljive, toponime i događaje. U njegovim zgodama i nezgodama svako može prepoznati svoje doba nevinosti, čak iako je radnja smeštena u svetu gde nema interneta i gde su čak televizori novotarija. Brajson nam opisuje mesto, vreme i istorijski kontekst u kome se izvoleo roditi i igrati. Bilo je to pomalo nevino i naivno doba u kome je najveća opasnost pretila od stripova, rok muzike i od nekih sovjetskih nuklearnih bombi na nekoj tamo dalekoj Kubi udaljenoj čak 150 kilometara od Sjedinjenih Država.

Bil Brajson je sproveo temeljno istraživanje kako bi nam dočarao svet koji opisuje, takođe je neizmerno šarmantan u opisima u kojima se ogoljava pripovedajući nam o svojim dečačkim strahovima i žudnjama, opisujući nam one porodične trenutke i doživljaje u školi i van nje koje smo svi mi, na neki način, iskusili bez obzira gde i kada smo živeli.

Oni koji su već čitali knjige Bila Brajsona tačno znaju šta mogu da očekuju u knjizi „Život i doba Malog Groma“, dok oni koji nisu imali to zadovoljstvo mogu upravo sa ovom knjigom započeti druženje sa ovim autorom.

Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs