Frenk E. Batolf je imala običaj da kaže da je počela da sakuplja restoranske jelovnike 1. januara 1900. godine. U restoranu „Kolumbija“ u Njujorku, ponuđen joj je jelovnik sa datumom novog veka. Odmah je odlučila da ga sačuva. Međutim, Njujorška javna biblioteka, u kojoj se danas čuvaju mnogi od Batolfinih jelovnika, tvrdi da ih je ona prvi put kontaktirala u vezi sa svojom zbirkom još 1899. godine.
Frenk E. Batolf je rođena je u Mensfildu u Pensilvaniji, 1844. i dobila je ime Fransis Edita Batles. Svoje prezime je promenila u Batolf 1900. nakon što je otkrila da je Batles iskvarena verzija prezimena njenih predaka. Zašto je ime promenila u Frenk je manje jasno. Ono što je jasno jeste da je dala veliki doprinos kulinarskoj istoriji.
Nakon što je radila kao učiteljica u Nju Džersiju, započela je 1887. život na Menhetnu. Tada je počela da sakuplja menije a 1900. Njujorška javna biblioteka je pristala da sačuva njenu zbirku. Počela je da volontira u biblioteci Astor, u kojoj je provodila većinu svog vremena u narednih 20 godina. Slala je stotine pisama restoranima, transportnim kompanijama, trgovinskim komorama, vladinim agencijama i urednicima novina moleći ih da joj pošalju menije. Izdala je i oglas u magazinima poput Hotel Gazet, obavila brojne novinske intervjue i angažovala pomoćnike da rade u njenu korist ‒ od kojih su joj neki slali jelovnike u narednim decenijama. Prema sajtu Thirteen. com umela je često da upadne na privatne zabave ili zvanična okupljanja i da zahteva da joj daju kopiju njihovog menija. Jednom je 1902. poslala Britanskom muzeju kopiju menija večere sa komemoracije za Alfreda Velikog, sa nadom da će taj njen gest podstaći muzej da i oni njoj pošalju jelovnik sa predstojećeg krunisanja kralja Edvarda VII, ali se to izgleda nije desilo.
Veliko zalaganje Batolfove za sakupljanje jelovnika poteklo je, prema njenim rečima, iz želje da se sačuva kulinarska istorija za buduće naraštaje. U potvrdu ovih reči je stao list Njujork Tajms, koji je jednom objavio da: „Ona ne daje ni pet para na hranu koja se nalazi na tim menijima, ali da je njihova istorijska konotacija ono što vredi.‟
Bila je vrlo precizan kolekcionar ‒ ne samo u prepisivanju, zavođenju datuma i organizovanju menija u detaljan katalog, već i u tome kako ih treba čuvati. Kada je upravnik Astor biblioteke pokušao da sve menije uveže gumicom, premrla je od brige da će to ostaviti traga na menijima.
U štampi, ova sklonost ka detaljima je često rezultirala seksističkim karikaturama. Njujork Tajms ju je nazvao „skromnom damom, literarnog izgleda koja bi moguću tačku na nekom od njenih menija smatrala za čudovište.‟ U članku iz novina Literari Kolektor iz 1905. zabeleženo je da ju je javnost često doživljavala kao čudakinju koja je trošila ogromnu energiju na nešto što nije vredelo tolikog truda. Ali Batolfova to nije sprečilo da strastveno skuplja menije. Do 1925. je uspela da prikupi preko 25.000 jelovnika na nekoliko jezika. Imala je meni sa otvaranja Sueckog kanala, sa kraljevskih dvorova, sa rođendanskih proslava raznih slavnih ličnosti, poput Tomasa Džefersona. Na svakom meniju se nalazilo obeležje plave boje „Kolekcija Batolf‟, ponekad upisano i na više mesta.
Početkom dvadesetih godina 20. veka otpuštena je sa volonterske pozicije, navodno zbog toga što se prečesto žalila na prljave radne stolove svojih kolega i na njihovo zviždanje (a možda i zato što je optužena da je krala knjige). Poslednja njena zabeleška je pismo upućeno Astor biblioteci:
„Dugi niz godina moj rad u biblioteci je bio jedini razlog za život. To je bila moja duša, moje srce, moj život. Uvek sam ispred sebe imala viziju studenata istorije koji će biti zahvalni mom pamćenju i mom imenu.‟
Njen san o očuvanju kulinarskih zapisa s početka 20. veka se ostvario. Danas, „Batolf kolekcija menija‟ koja se čuva u Njujorškoj javnoj biblioteci nudi više od 40.000 jelovnika onima koje zanimaju hrana, restorani i kulturna istorija.
Autor: Majkl Voters
Izvor: atlasobscura.com
Foto: Atlas Obscura/
LIBRARY OF CONGRESS