Laguna - Bukmarker - Zatvor kao sloboda – predstavljen roman „Petlja“ Dejana Aleksića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zatvor kao sloboda – predstavljen roman „Petlja“ Dejana Aleksića

Dejana Aleksića pre svega znamo kao izuzetnog pesnika, dramskog pisca i stvaraoca književnih dela za decu. Stoga je među čitaocima postojala velika znatiželja kako će izgledati njegov prvi roman za odrasle „Petlja“.



Upravo na promociji održanoj 23. septembra saznali smo od autora kojim je književnim putevima stigao do „Petlje“, a na kojoj je govorila i književna kritičarka Sonja Milovanović.

„Za decu pišem u svim žanrovima, iako je poezija mesto gde se najbolje i najprirodnije osećam. Mogu da kažem da jesam polivalentna stvaralačka ličnost. Ipak pisati roman je nešto što sam upoznao sa ovom knjigom“, istakao je Aleksić.

„Petlja“ nije nastala iznenada i nije izazvana ničim konkretnim.

„Rezultat je osećanja teskobe koje traje od vremena kada sam počeo da promišljam svet oko sebe. Sve generacije, od sedamdesetih pa nadalje (bolno je to saznanje) nemaju iskustvo življenja u normalnom uređenom društvu. Tu nastaje ogroman problem kolektivne dezorijentacije društva. Unutrašnja teskoba, žulj koji je tražio da bude artikulisan kroz nešto, a roman je format koji mi je odgovarao za to.“

Aleksić je imao skice, fragmente romana, ali pravo vreme za realizaciju bilo je tokom karantina. „Tada sam imao i vreme i samodisciplinu, a roman je nastao za tri meseca. Zbog strukture koja ga obeležava, posebno kompozicije koja je vrlo kompleksna, nemoguće je ovakav roman pisati dugo.“

Sonja Milovanović je videla mnogo sličnosti između Dejanove poezije i romana „Petlja“.

„Gledano u celini, u romanu je sve važno i teško je nešto izostaviti, baš kao u dobro napisanoj pesmi. Uspeo je na kvalitetan način da poveže motive i slike i stvori mozaik detalja koji neće čitaocu biti smetnja, već će mu dati zamah tokom čitanja. Sama kompozicija, nazivi poglavlja (pet ’Tišina’ i ’Pucanj’), a pre svega česta dinamika oprečnih osećanja glavne junakinje – sreća, tuga, potištenost, uskićenost – opravdavaju naslov romana.“

Jedan od nosećih pokretača u romanu je delfska izreka „Spoznaj samog sebe“, a to čini glavna junakinja u zatvoru pokušavajući da pronađe sebe, ali u isto vreme izriče kritiku društva.

„Priča Dine Poledice se odmotava kao pupčana vrpca novorođenčeta, ona je u ovom slučaju novorođenče koje hoće da osvesti svoje postojanje, značaj, smisao, a zatvorska jedinica u kojoj se našla vidi kao mesto svog iskupljenja. Dejan je napravio inverziju gde je zatvor doživljen kao mesto slobode dok se sa druge strane društvo iz kojeg je potekla doživljava kao tamnica. Ona jeste netipična, nekonvencionalna osoba, a za mene je iznenađenje da je roman pisan iz ženske perspektive“, istakla je Milovanovićeva.

„Jedan od razloga što sam pisao iz ženskog ugla je u socijalnoj i društvenoj stvarnosti koja je pervertirana, koja je zbir određenih devijacija i anomalija u društvu. Čini mi se da ukoliko se reflektuju na žensku prirodu, bivaju još vidljivije, traumatičnije“, istakao je Aleksić.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna

„Petlju“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
d i zoranić dizgram uvek je vreme za promenu laguna knjige D. I. Zoranić – Dizgram: Uvek je vreme za promenu
19.12.2024.
Poruke ispisane jezikom duše, praćene ilustracijama sa važnim značenjem, nalaze se u knjizi „Sebi duguješ sve“ D. I. Zoranića, poznatijeg kao Dizgram. Te poruke su tu da nas inspirišu da lakše i lepše...
više
aleksandar tešić što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji laguna knjige Aleksandar Tešić: Što su koreni dublji, i stablo čvršće stoji
19.12.2024.
Pisac i tvorac mnogobrojnih mitoloških i istorijskih romana Aleksandar Tešić slobodno se može proglasiti zaslužnim za postavljanje temelja srpske epske fantastike. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir Te...
više
o romanu katerinin osmeh ko je bila majka leonarda da vinčija  laguna knjige O romanu „Katerinin osmeh“: Ko je bila majka Leonarda da Vinčija?
19.12.2024.
Misterija koja intrigira i buni stručnjake vekovima jeste: ko je tačno bila majka Leonarda da Vinčija? O njoj se zna nekoliko činjenica. Zvala se Katerina, a negde oko 1451. godine je bila u ve...
više
prikaz romana dan majkla kaningema o gubitku mladosti i istrajnosti žudnje laguna knjige Prikaz romana „Dan“ Majkla Kaningema: O gubitku mladosti i istrajnosti žudnje
19.12.2024.
Jedini problem sa Majklom Kaningemom je što posle njega ne možete čitati dela običnih smrtnika. On je najelegantniji američki pisac! Elegancija, doduše, nije toliko na ceni u epohi u kojoj od „važn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.