Zašto stranice knjiga vremenom požute?

Ako pogledate stare novine, dokumente ili knjige, primetićete da najverovatnije na sebi imaju žute tragove. Ali zašto stari papir dobija ovu zlatnu nijansu?



„Nije reč o tome da bi knjige radije da budu plavuše već to što se papir pravi od sastojaka koji požute vremenom – zapravo, kada su izloženi kiseoniku“, rekla je magazinu „Live Science“ Suzan Ričardson, profesorka hemije na univerzitetu u Južnoj Karolini.

Većina papira se pravi od drveta, koje se u velikoj meri sastoji od celuloze i prirodnog sastojka po imenu lignin koji zidovima ćelija biljaka daje krutost i čini drvo čvrstim i jakim. Celuloza – bezbojna susptanca – veoma dobro reflektuje svetlost zbog čega nama deluje da je bele boje. Zbog toga je papir – uključujući stranice svega od notnih svezaka do rečnika – obično beo.

„Ali kada se lignin izloži svetlosti i vazduhu, menja se njegova molekularna struktura. Lignin je polimer što znači da se sastoji od serije istih međusobno povezanih molekularnih jedinica. Kod lignina su te jedinice koje se ponavljaju alkoholi koji se sastoje od kiseonika i vodonika sa po kojim atomom ugljenika“, rekla je Ričardsonova.

Ali lignin, i delimično celuloza, podleže oksidaciji – to znači da uzima dodatne molekule kiseonika koji menjaju strukturu polimera. Dodatni molekuli kiseonika razbijaju veze koji drže zajedno alkoholne jedinice i stvaraju molekularne oblasti poznate kao hromofore. Hromofore (na grčkom „nosioci boje“) reflektuju određene talasne tužine svetlosti koje naše oko doživljava kao boje. U slučaju oksidacije lignina, te boje su žuta ili braon.



„Proizvođači papira najčešće pokušavaju da odstrane što više lignina koristeći proces izbeljivanja“, kaže Ričardsonova. Što se više lignina ukloni, papir će duže ostati beo. Ali papir za novine – koji se jeftino proizvodi – u sebi ima mnogo više lignina nego stranica knjige zbog čega mnogo brže poprima žutu boju.

Zanimljivo je to da proizvođači papirnih braon kesa za kupovinu i kartonskih kutija za transport zapravo koriste prednosti lignina jer tako svoje proizvode učine jačim. Ovakvi papirni proizvodi se ne izbeljuju, ostaju mnogo tamniji od običnih novina, ali su takođe dovoljno čvrsti da izdrže nošenje kupljenih namirnica.

Kako kaže Suzan Ričardson, teorijski je moguće sačuvati školski godišnjak u prvobitnom stanju ako ga držite dalje od kiseonika i svetlosti. „Kiseonik je neprijatelj“, rekla je. „Potrebno da je da knjigu držite u savršeno zatvorenoj kutiji i da kiseonik zamenite azotom, argonom ili drugim inertnim gasom (koji svojevoljno ne podleže hemijskim reakcijama).“

„Ali zato su svi uslovi u kojima ima mnogo kiseonika loši za papir, a takođe i sunčeva svetlost i velika vlažnost vazduha mogu negativno uticati na očuvanje papira“, dodala je Ričardsonova. Na primer, svaka knjiga koja je okružena kiseonikom će požuteti čak i ako je držite u mračnoj prostoriji. „Sunčeva svetlost samo ubrzava proces oksidacije“, rekla je.

Obezbediti uslove da naši isečci iz novina ostanu sveži i u dobrom stanju je jedna stvar, ali arhivatori, bibliotekari i ljudi koji se bave očuvanjem vode neprestane ratove sa degaradacijom papira i oksidacijom. Očuvanje važnih istorijskih dokumenata zahteva svest i zanje o tome koji faktori okruženja mogu oštetiti papirne proizvode.

Izvor: livescience.com
Prevod: Dragan Matković