U čast 121. godišnjice od rođenja čuvenog pisca Džordža Orvela, prisetimo se zašto je njegov roman „1984“ i dan-danas važan. Iako je objavljen pre čitavih 75 godina, distopijski roman „1984“ i dalje šalje znak upozorenja koji se odnosi na totalitarne režime.
Proteklih godina, neke konzervativne američke grupacije su prisvojile slogan Make Orwell fiction again (Nek’ Orvel ponovo postane fikcija), repliku koja sugeriše da su distopijska predstava totalitarizma, istorijski revizionizam i dezinformisanje (koji su sastavni deo Orvelovog romana „1984“) sada postali – realnost. Liberalne grupacije bi se možda mogle složiti sa nekim od tih koncepata, ali verovatno u svetlu nekih drugih događaja.
Od 8. juna 1949. godine prošlo je već 75 godina, a Orvelov roman i dalje ima istaknuto mesto u književnom panteonu, akademskim i političkim krugovima, kao i u popularnoj kulturi, što se može reći za prilično mali broj knjiga. Ovaj roman, kao i njegovo tumačenje, prisvajan je od najrazličitijih političkih grupacija, čime je na izvestan način pridobio i funkciju političkog barometra. Roman je krijumčaren „ispod“ Gvozdene zavese tokom Hladnog rata i korišćen kao kontrapropaganda od strane CIA-e; u trenucima političke krize, roman je skakao na vrhove lista najprodavanijih knjiga.
Jezik i scene iz romana – koje je autor „Paklene pomorandže“ Entoni Bardžes nazvao „apokaliptičnim kodeksom naših najgorih strahova“ – takođe su korišćeni u muzici, na televiziji, u reklamama i na filmu, time oblikujući način na koji ljudi doživljavaju i debatuju na temu političke opresije. Termini koje je roman uveo u engleski jezik, poput Velikog brata (Big Brother, eng.) i Policije misli (thought police, eng.), danas su deo uboičajenog govora. „Veliki brat“ je postao i rijaliti program koji se već dugo emituje na TV-u. Tipovi nadzora koji nalikuju onim iz romana uveliko su realizovani i u upotrebi zahvaljujući tehnologijama za praćenje. A izvrtanje istine (deepfakes, eng.) sve je više i lakše izvodljivo uz pomoć veštačke inteligencije. Postavlja se pitanje kakvo značenje roman „1984“ ima danas u svetu koji istovremeno veoma liči na i istovremeno se razlikuje od Orvelovog izmaštanog sveta.
Džin Siton, istoričarka na engleskom Vestminsterskom univerzitetu i direktorka Orvelove fondacije, kaže kako je roman „1984“ postao način da se odredi „temperatura“ globalne političke scene. „Važnost raste i opada jer ljudi učitavaju nova značenja i vraćaju mu se... kako bi imali svežiji osvrt na našu sadašnjost. Roman je važan jer nas tera da se zapitamo: koliko smo loši u poređenju sa fikcijom?“
Fikcija kao apoteza strahova i hipoteza nadzora i manipulacije
U romanu svetom vladaju tri totalističke države detantom koji je postignut neprekidnim ratom. Svevideća Partija dominira uniformisanim društvom u bloku koji se zove Okeanija. Kao niži član partije, protagonista Vinston Smit radi na menjanju istorijskih zapisa kako bi parirali oficijelnim verzijama događaja podvrgnutim stalnim izmenama. Kako partijski slogan kaže: „Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost: onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.“
Vinston počinje da beleži svoje „kontraške“ misli i započinje zabranjenu aferu sa ženom po imenu Džulija, nakon čega oboje bivaju hapšeni i mučeni od strane režima kako bi uspotavili poslušnost. Konačno, Smitova individualnost i pokušaj pobune brutalno su suzbijeni. Premda većina savremenih društava nije nimalo nalik distopijskom koje je prikazano u romanu, u kontekstu današnjeg strmoglavo brzog širenja dezinformacija i netačnih informacija, partijski glavni slogan (Rat je mir / Sloboda je ropstvo / Neznanje je moć) ne deluje toliko daleko od istine.
Po mišljenju Orvelovog sina Ričarda Blera, pisac je smatrao da će njegov roman „ili biti bestseler ili će ga svet izignorisati; nije bio potpuno siguran koji će se od ta dva scenarija obistiniti“. Međutim, ubrzo nakon objavljivanja, status bestslera bio je potpuno izvestan. Od tada se roman prodao u oko 30 miliona primeraka. U vrhove američkih lista bestselera se poslednji put vratio 2017. godine, nakon što je Trampov savetnik skovao dvosmislenu frazu – „alternativne činjenice“.
„Knjiga je veoma relevantna za današnji svet“, kaže Bler. „Važno je pitanje manipulacije istinom, nešto u čemu su velike organizacije i vlade veoma vešte.“
I mnogi drugi distopijski romani prenose slična upozorenja. Zašto je onda moć poruke romana „1984“ i dalje na snazi? Svi Orvelovi romani imaju „potpuno isti zaplet“, kaže njegov biograf D. Dž. Tejlor. „Svi govore o usamljenom pojedincu slomljenog duha koji pokušava da promeni tok svog života... i naposletku biva samleven od strane represivnog režima.“
Tejlor dodaje kako „1984“ predstavlja apoteozu Orvelovih strahova i hipotezu nadzora i manipulacije: „U ovom romanu su objedinjeni svi elementi Orvelove fikcije, ali podignuti na viši nivo zbog čega ga čine jednim zaista veličanstvenim delom.“ Orvelova ubedljiva, košmarna vizija sastoji se od dovoljnog broja elemenata koji su nam poznati, zbog čega ih je lako implementirati u naš svet, našu realnost, što fiktivnu radnju čini nečim što lako možemo zamisliti kao mogućnost da se zaista i dogodi.
Roman oslikava distopijsku budućnost u okvirima prepoznatljivih obeležja Londona. „Ono što je 1949. godine prvim čitoacima romana bilo zaista strašno jeste to što, iako je radnja romana bila smeštena u 1984. godinu, mesto radnje im je bilo jako dobro poznato: razorena posleratna Engleska, izrešetana bombama“, navodi Tejlor. Senat londonskog Univerziteta inspirisao je Orvelovo „Ministarstvo istine“, jer je tokom Drugog svetskog rata tu bilo smešteno Ministarstvo informisanja, odgovorno za plasiranje propagande.
Život i smrt Erika Blera
Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler) rođen je 1903. godine i imao je kratku ali plodnu karijeru, tokom koje je pisao o politici, siromaštvu i društvenoj nejednakosti i nepravdi, sve do svoje prerane smrti u januaru 1950. godine prouzrokovane tuberkulozom, samo sedam meseci nakon objavljivanja romana „1984“. Ovaj darovit, plodotvoran i priznat esejista u istoriji će prvenstveno ostati zapamćen po svojim romanima „1984“ i „Životinjska farma“, satiri na temu staljinističke Rusije koja je objavljena 1945. godine.
Rođen je u Bengalu, koji je tada bio pod britanskom kolonijalnom vlašću, a školovao se na Iton koledžu, koji je napustio kako bi krenuo očevim stopama i zaposlio se u državnoj službi. Tokom službe u Indijskoj državnoj policiji u Burmi duboko se razočarao u kolonijalizam, a iz tog iskust je nastao njegov prvi roman „Burmanski dani“. Orvel se u Evropu, pa i Englesku, vraća 1927. godine, kada počinje period tokom kog se udubio u problematiku siromaštva radničke klase, iz čega je nastala knjiga „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ i „Put za Vigan“. Borio se protiv fašizma u Španskom građanskom ratu, gde je umalo poginuo od rane koju je zadobio u predelu grla. Ovaj sukob samo je učvrstio njegova socijalistička politička uverenja. „Sve što je nakon toga napisao bilo je usmereno protiv totalitarizma a u korist demokratije“, pojašnjava njegov sin.
Orvel je „1984“ napisao na ostrvu Džura u Škotskoj, dok se borio sa tuberkulozom, svestan da se njegovo stanje pogoršava svakom novom ispisanom stranicom, kaže Tejlor. Nakon što je završio rukopis, otputovao je u London na terapiju gde se, iz bolničke postelje, oženio pomoćnicom urednika Sonjom Braunel. Pisac je svet napustio tri meseca kasnije u 46. godini života. Njegov sin, kog je Orvel usvojio 1945. godine zajedno sa svojom prvom suprugom Ajlin O’Šonesi neposredno pre njene smrti, tada je imao 5 godina.
Proročko zaveštanje
Iako je Orvel svoj roman „1984“ opisivao kao upozorenje, a ne predskazanje, učenjaci su iskazali veliko interesovanje za mapiranje piščevih zamisli u stvarnom svetu. „Kada sam počeo da se bavim pisanjem, pohađao sam nešto što bismo mogli da nazovemo ’studijom Orvela’. A sada postoji čitava ’orvelovska’ industrija“, navodi Tejlor, koji je do sada objavio dve biografije o velikom piscu.
Tejlor Orvelovu popularnost pripisuje njegovoj „neverovatnoj sposobnosti... da predvidi toliko toga što će nas mučiti u 2020-tim“. Primećuje i da u Velikoj Britanij Orvel uglavnom privlači politički nastrojenu književnu publiku, dok u Americi interesovanje neprekidno pobuđuje u naučnim krugovima zbog autorovog „predskazanja“ koje se tiče modernih tehnologija i metoda nadzora.
„Ima nečeg u njegovom radu što se iznova iščitava i ponovo tumači na nove načine“, navodi Aleks Volok profesor na Stenford univerzitetu. „Orvelovo delo posmatram kao tekst kome se ljudi okreću u trenucima najrazličitijih političkih problema, naročito propagande, cenzure i političkih previranja.“
Orvelov najveći značaj i uticaj u Americi osetio se tokom Hladnog rata, dodaje Volok. Kao demokratski socijalista i antistaljinista, Orvel je uspeo da oslika „kontradiktornosti komunističke ideologije, jaz između toga kako je prikazivana i kakva je zaista bila“. Oba njegova romana – i „1984“ i „Životinjska farma“ – smatrani su „uzornim primerom antikomunističkog teksta“, a u narednim decenijama u Americi su postali sastavni deo nastavnih programa.
„Nakon završetka Hladnog rata“, dodaje Volok, „ljudi najrazličitih ubeđenja su mogli da prisvoje Orvleova dela zbog različitih formi političke obmane koje su doživeli“, od onih marksistički nastrojenih do ultrakonzervativnih, desničarskih.
„Teško je zamisliti još nekog pisca čiji je rad toliko poštovan“, dodaje Tejlor. „Prilično je jedinstven fenomen.“
Roman „1984“ adaptiran je za širok spektar čitalačke publike, i tako je zaživeo izvan okvira ličnosti samog autora i stranica koje je ispisao. U svom radu, Kristina Vizček, istraživač saradnik na Univerzitetu Kolumbija, istražuje upotrebu „1984“ u svrhu otpora: „Roman je pružio jednostavan vokabular uz pomoć kojeg će čitaoci lako imenovati fenomen opresije“, piše autorka. Primerci romana su švercovani u Poljskoj i drugim zemljama „iza“ Gvozdene zavese koja je delila istočnu od zapadne Evrope.
Operacija koju je 50-tih godina sprovodila CIA, podrazumevala je slanje „Životinjske farme“ i „drugih štampanih izdanja sa Zapada [u komunističke zemlje] putem balona ispunjenim gasom“, kaže Vizček. Međutim, mnogi su se Poljaci usprotivili ovakvoj taktici, pribojavajući se reprize razočaravajućeg i neuspešnog Varšavskog ustanka 1944. godine. Preko distributivnih centara širom Evrope, SAD su u Poljsku poslale milione primeraka antikomunističke literature, uključujući i „1984“. Kako Vizček navodi, istraživanje je utvrdilo da je skoro 26 procenata odrasle populacije u Poljskoj – skoro 7 miliona ljudi – imalo pristup „ilegalnoj“ literaturi tokom 80-tih. Poljski emigrantski imprinti, poput Kulture iz Pariza, takođe su se pobrinuli da do čitalačke publike u Istočnom bloku stignu zabranjene publikacije tokom Hladnog rata. Čak su za jedno izdanje „1984“ za naslovnicu iskoristili „sovjetski militantni poster“, kaže Vizček.
„Mnogi ’1984’ smatraju negativnim, pesimističkim štivom, ali... imala je, na neki način, oslobađajući efekat... za neke čitaoce“, objašnjava ona. Čitaoci si imali pristup zabranjenoj knjizi o zabranjenim knjigama, što je, do neke mere, bila slika okolnosti u kojima su živeli.
„’1984’ je zastrašujuća knjiga“, dodaje Vizček. „Nikada nećete zaboraviti njen sadržaj – ostaje u vama, taj ogromni pritisak u grudima i nelagodu u stomaku. Ali nekako je ipak pružala nadu. Da postoji neki čovek koji je ’iza’ Gvozdene zavese, i razume vas...“
Roman „1984“ imao je odjeka i u popularnoj kulturi. Inspirisao je druga književna dela, televizijske programe, filmove, pozorišne predstave, ali i album Dejvida Bouvija (premda je piščeva udovica Sonja odbila da ustupi prava muzičaru za kreiranje mjuzikla zasnovanog na „1984“), pa čak i alkoholno piće – džin pod nazivom Džin pobede, zasnovan na piću koje se provlači kroz roman. U svojim pesmama „1984“ pominju i Džon Lenon i Stivi Vonder, dok je atentator Li Harvi Ozvald naveo ovu knjigu kao svoju omiljenu. Slike i prikazi ovog romana i dalje raspiruju maštu javnosti u smislu šta bi moglo da nas zadesi da ono što je u njemu prikazano ipak nije fikicja.
U januaru 1984. godine, tokom Superbola, emitovana je reklama za Apple Macintosh u režiji Ridlija Skota. U njoj je prikazana ženska osoba koja lomi ekran na kom je prikazana figura nalik Velikom bratu, dok se njegov govor emituje pokorenoj masi. Reklama se završava krilaticom: „Videćete zašto 1984. neće biti nalik ‘1984’“. Ono što je smisao ove poruke jeste da ćete se kupovinom Apple proizvoda istaknuti iz mase. U pravom orvelovskom obrtu, iako je reklama pozicionirala Apple kao autsajdera u odnosu na dominantni IBM, krajem 1983. godine je kompanija zapravo imala konkurentan tržišni udeo od 25 procenata, u odnosu na IBM-ih 24 procenta.
Dok se izraz „orvelovski“ može upotrebiti kako bi se opisao Orvelov stil, „obično se upotrebljava kod političara koji groteskno zloupotrebljavaju i nepravilno se služe jezikom u ideološke svrhe, kako bi prikrili i izokrenuli realnost umesto da je raskrinkaju“, kaže Volok. Danas se fraza upotrebljava na toliko načina da „više zapravo ne znači ništa“. Tejlor dodaje da su „Orvelove knjige i njegovi pojmovi toliko rasprostranjeni u upotrebi da ih možemo koristiti da opišemo bukvalno sve; reč istovremeno može imati bilo kakvo i nikakvo značenje.“
Glavno pitanje koje Orvel postavlja, kako navodi Volok, jeste „kako se kao misleće biće, kao poštena i pravična osoba, suprotstaviti sveopštim i širokorasprostranjenim političkim problemima koji su deo sveta čiji smo deo?“ Akademik kao odgovor navodi citat iz Orvelovog eseja iz 1938. godine (New Leader): „Nije moguće da ijedna razumna osoba živi u takvom društvu, da oseća da mu pripada, a bez želje da ga promeni.“
Tejlor dodaje: „Tri velike teme koje roman obrađuje, a koje moramo imati u vidu, jesu poricanje objektivne istine, što je opšteprisutno, u svakom ratu koji se odigrava bilo gde u svetu, pa i u domaćim političkim situacijama; manipulacija jezikom… i upotreba određenih reči kako bi se narod obmanuo; ali i uvećanje obima nadzora celokupnog društva. To je, po mom mišljenju, definicija termina orvelovski u 21. veku.“
Autor: En Volentajn
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Aleksandra Branković
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.
Do 30. novem...
En Hatavej će igrati glavnu ulogu u predstojećoj filmskoj adaptaciji bestselera „Veriti“ Kolin Huver. Tumačiće lik Veriti Kroford, poznate autorke koja nije u stanju da završi roman nakon teške povred...
Majki Pliz je nagrađivani reditelj animiranih filmova, ilustrator, autor i dobitnik BAFTA nagrade i nominacije za Oskara i autor neodoljive slikovnice sa čudnim stvorenjima, užasnim jelima i neobičnim...
Kada se Dobrilo Nenadić, kao mladi inženjer agronomije, pojavio na književnoj sceni davne 1977. godine, njegov je uspeh bio toliko veliki da ga mnogi opisuju kao „meteorski“. Njegov prvi i najčuveniji...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.