Laguna - Bukmarker - Zašto je teško poverovati u izjavu „Nisam kriva“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zašto je teško poverovati u izjavu „Nisam kriva“

U naslovu je izjava od dve reči, a zapravo već nad koricama lebdi pitanje: zašto je u tu izjavu teško poverovati?

I pre nego što pročita prvu rečenicu romana, čitaocu je jasno da se tu radi o optužbi koja je teško oboriva i o odbrani koju niko ne shvata ozbiljno.

A malo li je bilo takvih slučajeva u globalnoj istoriji sudskih procesa?

Malo li je slučajeva kod kojih je prava istina otkrivena tek kad je bilo prekasno i za satisfakciju nad lažno okrivljenim i za sprovođenje pravde nad stvarnim krivcem?

Ne aludirajući ni na jedan konkretan slučaj i sudski proces – a zapravo obuhvativši na hiljade njih – Jelena Bačić Alimpić je u svom romanu karakterističnog naslova „Nisam kriva“ pokazala kako sudbine mnogih često zavise samo od neuništive volje jedne jedine osobe, koja pritom na samom početku i nema bilo kakvog interesa da se za te sudbine dublje zainteresuje.

Ipak, dovoljno je samo ne shvatiti svoj posao kao mehaničko slanje živih ljudi na dugogodišnju robiju – i priča već dobija nove razmere, a slučaj za koji se verovalo da je kristalno jasan počinje da se sagledava iz drugog ugla, i to iz onog ugla za koji ni sâm okrivljeni nije verovao da postoji, a kamoli da ga baš to može vratiti na slobodu.

Osvrt na poslednje poglavlje jednog književnog dela donosi opasnost od preranog otkrivanja raspleta, ali u ovom je slučaju (i bukvalno: slučaju) taj rizik opravdan, jer upravo poslednje rečenice romana „Nisam kriva“ kao da između redova poručuju: svega ovog ne bi bilo da se jedna doktorka nije na vreme zainteresovala za detaljnu biografiju optužene kojoj ništa drugo nije bilo namenjeno sem najteže osude.

I ne samo što je svojevoljno i predano doktorkino istraživanje učinilo da se besprigovorno izrečena krivica relativizuje i nakon mnogo peripetija usmeri ka suštinskim krivcima, nego je ovaj preokret pozitivno uticao i na nekoliko sudbina neraskidivo povezanih sa sudbinom optužene.

Stoga se nakon zaklopljene poslednje stranice romana javlja još jedno pitanje: šta bi bilo da je savesna doktorka ustvari bila samo jedna od mnogih koji su odavno izgubili empatiju za slučajeve na kojima rade, pa i za ljude u čiju dušu i duševne nemire (makar i po dužnosti) moraju da prodru?

Iako dva fatalna pitanja – prvo koje lebdi još od korica, a drugo koje ostaje nakon čitanja – deluju i dalje kao nerešiva, ipak je Jelena Bačić Alimpić svojim romanom poručila da se unapred određene presude i osude mogu izmeniti samo ako za to postoji dovoljno volje, pa i ako se sa dotičnim pitanjima suočimo u pravom trenutku, pre nego što bude prekasno.

Odredivši Sjedinjene Američke Države kao ambijent u kome će smestiti radnju svog romana, Jelena Bačić Alimpić ipak nije dala bliže vremenske odrednice uz poglavlja (a ni u samim dijalozima se nigde ne referišu datumi i godine), pa pošto se događaji protežu na nekoliko decenija, radnja zaista deluje univerzalno, čime se još jednom poručuje da za plemenita dela nije bitna ni država, ni nacija, ni jezik, a ni epoha, nego da se svuda i uvek može i sme delovati ako postoji makar i minimalna šansa da se nepravda spreči, a pogrešne odluke u korenu saseku, najbolje pre nego što uopšte budu donesene.

Slikovito prikazujući naravi i shvatanja ljudi koji su, na neki način, tipični predstavnici sredine u kojoj se radnja dešava, Jelena Bačić Alimpić može dovesti čitaoca u iskušenje da pomisli kako pred sobom ima srpski prevod nekog američkog romana – ali, to je samo još jedan dokaz da se roman „Nisam kriva“ može bez problema svrstati rame uz rame sa najuzbudljivijim i najdirljivijim psihološkim i sociološkim trilerima svetske književnosti.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
megi o farel maštovito oživljavanje istorije laguna knjige Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
ivan tokin moja duša je od limuna laguna knjige Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
o zbirci ukrštene reči stihovanje usamljenog hodača laguna knjige O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
prikaz knjige persijanci prva supersila drevnoga sveta laguna knjige Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.