„Zaštita od infekcija“ – knjiga iz daleke 2020.

Nema sumnje da ćemo istoriju našeg vremena deliti na period pre i nakon pojave virusa kovid-19, ali čini se da još uvek nije lako prepoznati onaj prelomni trenutak kada smo shvatili da više ništa ne može biti isto kao pre pandemije.

Moguće je da će istorija zabeležiti više takvih trenutaka, jer niti su sve države istovremeno zavele vanredno stanje izazvano naglim skokom obolelih i umrlih od virusa, niti su ljudi u svim delovima sveta u isti mah prepoznali razmere opasnosti.

Takođe je dopušteno pretpostaviti da se prelomni momenat još uvek nije ni desio, jer tome nas uči iskustvo iz prve polovine 2020. godine: pitanje je da li je bio bitniji onaj momenat kad smo shvatili da je u pitanju opasnost planetarnih razmera – ili onaj momenat kad je postalo jasno da pandemija neće iščeznuti kroz svega nekoliko meseci, premda su takve nade svojevremeno gajili čak i najveći pesimisti.

Zato nije čudno što knjiga koju je sredinom marta 2020. napisao nemački doktor Ridiger Dalke, a koja nosi naslov „Zaštita od infekcija“, deluje kao da je napisana bar dva meseca ranije, kada se u Evropi jedva i govorilo o virusu korona.

Međutim, čitajući Dalkeove stavove i razmišljanja o novoj pošasti, ne možemo da se otmemo utisku koliko je i tada, kad su mnoge evropske države već zatvorile svoje granice i uvele karantine na nivou čitavih okruga, bilo i među lekarima takvog optimizma koji danas deluje naivno, naročito kad se uporedi prognozirani broj zaraženih i preminulih sa stvarnim stanjem.

Kao da je pretpostavio kako će čovečanstvo pamtiti 2020, Dalke je na jednom mestu ovu godinu nazvao mladom (naravno, imajući u vidu mesece tokom kojih je pisao knjigu), pa zaista i deluje kao da je „Zaštita od infekcija“ napisana tokom neke sasvim drugačije 2020. od one koje se sećamo.

Sve ovo je bilo neophodno navesti bar iz dva razloga: prvo, da bi čitalac imao u vidu da je knjiga napisana pre nego što smo uopšte sagledali pravo lice kovida-19, a drugo, da bi se shvatilo kako je knjiga stekla istorijsku vrednost upravo zbog autorovih grešaka, jer se kroz njih direktno uočava koliko smo od spoznaje virusa bili daleko čak i u vremenu opšteg zatvaranja državnih granica.

Ipak, i pored takvih (sasvim razumljivih) autorovih omaški, čitalac može u „Zaštiti od infekcija“ pronaći veliki broj korisnih podataka, a ako mu se u pojedinim trenucima bude učinilo da je Dalke bliži alternativnoj medicini nego nauci, ta će predrasuda biti razbijena prilikom susreta sa obimnim spiskom literature i sajtova, što znači da je autor za svaku svoju tvrdnju tražio i podršku nauke – ili struke, kako je počelo da se govori baš nakon proglašenja pandemije.

Najzad, u pojedinim slučajevima nas i iskustvo uči da alternativna medicina prestaje da bude alternativna onog trenutka kad njena dostignuća prizna zvanična nauka, a takvih slučajeva nije bilo malo u istoriji, što nam i sâm Dalke pokazuje na konkretnim primerima.

Stoga bi krajnje pogrešno bilo tumačiti „Zaštitu od infekcija“ kao propagandu usmerenu protiv lekara i bolnica – naprotiv, ovo je putokaz kako najlakše unapred izbeći bilo kakav dodir sa njima, tako da tu nije neprijatelj medicina, nego je neprijatelj svaka moguća bolest.

I koliko god da se mnogi neće saglasiti doslovce sa svim Dalkeovim stavovima, ipak je ovo knjiga koju vredi pročitati i iz koje se mnogo može naučiti, možda najviše upravo onda kad pomislimo da autor nije na pravom tragu, jer tada ćemo ili saznati nove argumente koji će nas ubediti u autorovu ispravnost, ili ćemo sami doći do novih saznanja kako bismo dokazali autorovu eventualnu grešku.

Autor: Dušan Milijić